Умро љекар који је лијечио Тита

Доктор Предраг Лалевић, хирург и анестезиолог који је 16 година с председником СФРЈ Јосипом Брозом био на 106 путовања у иностранству и који је 4. маја 1980, искључио са апарата доживотног председника Југославије, преминуо је у Београду у 92. години живота.

Србија 26.03.2019 | 15:28 Тито је умро 4. маја 1980. године у 15.05 сати, а на респиратору је био последњих 68 дана живота. Храну је добијао инфузијом. Др. Предраг Лалевић скинуо га је с апарата који су га држали на животу

- Ни у шали се не може рећи да сам га ја убио. Десет минута пре тога био је мртав. Није му било спаса. Ја сам га скинуо са апарата који су га држали на животу - рекао је раније за Еxпресс др. Предраг Лалевић.

Тито је на респиратору, односно вештачком дисању био задњих 68 дана живота. Храну је добијао инфузијом. Годинама после, у једној немачкој болници, Лалевићу су приговорили да је мртвог човека данима држао на респиратору.

- Мозак му је био жив и то је било медицинско оправдање зашто га све до тад нисам скинуо с респиратора - рекао је. Међутим, то није био једини разлог.



Почела је борба за власт

- Државном врху важан је не само сваки дан, већ и сваки сат - казао је Титовом лекару Стане Доленц, моћни шеф полиције и човек којег су многи видели као Титовог наследника.

У то време политичка ситуација била је тешка и компликована. Трајала је борба за власт. Доленц, један од најутицајнијих људи у југословенској политици током седамдесетих и осамдесетих година, у позадини је стварао атмосферу страха. Док је Тито још био у животу, проширио је гласине како из Бугарске, у три колоне, руски тенкови избијају на бугарско-југословенску границу.

Упорно је одбијао ампутацију

Како је Тито реаговао кад је сазнао да би му ампутација продужила живот, Лалевић каже:
 
- Чим смо стигли у Љубљану, отишли смо право у Клинички центар и направили снимке артерија на левој нози, а затим отишли на Брдо код Крања. Пошто је ситуација на артеријама била лоша, предложили смо председнику операцију што је он одбио. Ми смо тада позвали на консултације професоре из САД-а и Књазова из Москве. Они су предложили операцију, тј. ампутацију, а ако он не пристане на то, оставио нам је једну протезу за премошћивање крвног суда, с малим изгледима на успех. Како је он упорно одбијао ампутацију, покушали смо да направимо премошћење протезом. Ова операција, као што се и очекивало, није успела, а он је и даље одбијао ампутацију. Тек кад је видео своју потколеницу која је била плава с великим пликовима на кожи, рекао је ‘радите што треба’ - присетио се доктор Лалевић.



Брзо су припремили салу и направили ампутацију ноге знатно изнад колена

- Операција је протекла без инцидената и он је почео да прима посете на интензивној њези. Посетили су га и синови Жарко и Миша. Већ смо размишљали о одласку на Брдо код Крања када су почеле компликације. Најпре с бубрезима, а затим и друге. Председник је био на респиратору пуних 68 дана. Предвиђати колико је још могао да живи да је одмах урађена ампутација била би чиста шпекулација. Тема смрти никада није спомињана у разговорима, осим што је он, одбијајући операцију рекао: ‘Ја доле, показујући прстом на доле, идем само у једном комаду’ - испричао је Лалевић те додао како се Тито често шалио са члановима лекарског конзилијума и особљем.



Посебна исхрана пре смрти

Тито је пре смрти јео храну за астронауте НАСА, коју су му допремали из Хјустона. Јоже Осели, Титов батлер, познати словенски кувар, уз Тита је провео последњих седам година његовог живота. За његову исхрану бринуо се све до смрти.

- Тешко нам је било гледати како копни. Била је то велика трагедија. Ми смо били уз њега до краја. Пустили су нас да га испратимо кад су га возили на патологију - описао нам је једном приликом последње Титове тренутке његов кувар и батлер Јоже Осели (69).

Каже како Тито није имао посебних захтјева што се тиче хране.

- Ми смо сервирали различито месо, различите прилоге, салате, све је било на менију. Нисмо му никад стављали на тањир. Само је једном одбио јело. Донели смо пужеве, а он је рекао: ‘О не, ја баш не бих јео пужеве.’ А сећам се једне анегдоте касније кад су Јованка и Тито већ били раздвојени. Она је била на једној адреси, а он на другој. Била је то нека вечера изван протокола. Он је узео нешто мало и рекао конобару: ‘Шаљите ово Јованки.’ Био је врло пажљив, То је знак да није хтео да прекине с њом, иако су га неки политичари притискали - каже кувар.


 
Након конзерви за астронауте прешао на инфузију

- Ишао сам у болницу да видим где бисмо могли да спремамо храну, али знате како је то у болници - они спремају пет хиљада оброка. Изгледа као да раде на траци. Кухиња је била већ дерутна, нису ништа улагали у њу. Четири месеца возили смо храну с Брда код Крања у болницу. Ми смо бринули за исхрану председника и лекара. Моја супруга Метка је све записивала. Има и данас записано колико је кашика појео за сваки оброк, јер се све мерило у калоријама. Кад није више ишла храна, добили смо храну из НАСА из Америке, конзерве за астронауте. Хранили смо га докле год је могао да једе а затим се прешло на инфузију. Метка се бринула и за уређење собе, да би се пријатн осећао - присетио се Осели посљедњих Титових дана.
 
Посљедњи пут у животу Тито се обратио управо свом батлеру Оселију. Био се накратко пробудио из коме. У соби су били и лекар те медицинска сестра. Тито је покушао да изговори пет-шест речи, међутим није говорио разговетно јер није имао зубну протезу. Након тога опет је пао у кому. Два сата касније је умро.

(Курир.рс/еxпресс.хр/24сата.хр)