Борикама коњи више не јуре

Најплеменитија грла била су годинама препуштена немару, гладовала су, чак су их и вукови нападали а онда је власник, да би измирио насљеђене дугове од својих претходника, почео да продаје најбоље коње.

Република Српска 25.03.2019 | 20:44 На висоравни Борике, на питомим пашњацима и пропланцима и у мањежима играло се и разигравало прије 40 година око 400 коња босанско брдске и арапске пасмине.

Данас је књига пала само на једно слово на коња Мишка који је остао и прекостао да галопира ливадама уз свог новог власника, укротитеља ових племенитих животиња више од двадесет година на чувеној ергели а сад човјека који је остао и без посла – Брана Кушића.

На поклон сам добио овог коња од пријатеља из Фоче који су купили дио грла ергеле и кад су видјели колико сам привржен овим животињама, колико ми их је било жао док су товарени на камионе и одлазили у непознато и новим газди.

-Поклањамо ти Мишка да га чуваш и пазиш и сачуваш његову линију на Борикама - рекли су Фочаци.

Након накарадне приватизације предузећа `Агрокомбинат` приватизована је и ергела расних коња која је у међувремену промијенила неколико власника.

Али најплеменитија грла била су годинама препуштена немару, гладовала су, чак су их и вукови нападали а онда је власник , да би измирио насљеђене дугове од својих претходника, почео да продаје најбоље коње.



Драгољуб Стојановић је предсједник Завичајног удружења Борике које је основано прије три године.

-Основали смо удружење послије сазнања да је продато 70 коња Насеру Орићу од стране закупца ергеле- тврди Стојановић.

Преосталих 40 грла, који су издржали и прошлу зиму на отвореном простору недавно су купили љубитељи ових животиња из Босанског Петровца и Фоче.

На Борикама су остале само штале за смјештај коња и – туга.

-Све смо што је у нашој моћи покушали да спасимо ергелу и да она остане на Борикама. Писали смо општинским и републичким властима али правих одговора нити каквих корака није било. Као предсједник удружења најављивао сам се и код начелника општине Рогатица Милорада Јагодића али ми је он рекао да не жели са мном да разговара јер сам – опозиција. Какве то везе има са општом ствари и са таквим брендом који је имала само рогатичка општина- огорчен је Стојановић.

Стојановићево удружење је прикупило 1.900 потпса грађана за петицију за спас ергеле. Узалуд. Док посматра Мишка како се игра у мањежу Бране Кушић наглас размишља.

-Ово је туга да не може већа бити. Да се неко може одрећи таквог блага као што смо га имали овдје на висоравни несхватљиво је. Ово је показатељ какво нам је стање у Републици Српској и у осталим областима- каже Кушић.

Њему се придружује и његов колега Радомир Шаренац који је годинама водио бригу о јахаћим и парадним коњима на ергели, учио туристе да јашу и да се диве њиховој љепоти.



-Умјесто да ове године славимо 125. рођендан ергеле коња ми гледамо пусте ливаде, празне штале и мањеже. Вјерујте у ноћи ми се причињавају борички љепотани онако у трку кад пршти земља под њиховим копитама- вели Шаренац.

Радни вијек на пословима бриге око коња провео је и старина Милош Шаренац који нас је подсјетио како су грла са ергеле односила побједе на тркама широм бивше Југославије, овдје су да их виде долазиле све познате јавне личности, снимане пјесме и филмови о њима.

Овдје на Борикама кажу да садашње општинске власти у Рогатици настоје да се ергела брзо заборави како би се заборавила и нечувена приватизација `Агрокомбината`.

Горштаци са Борика се питају кад ће се промијенити и грб Рогатице јер је један од симбола на њему коњ са Борика.



(БН ТВ)