Прича: Азури другачијег шмека...

Није Финска ривал на којем треба да се мери квалитет једне генерације, али Манћинијева Италија не може да буде слабија од Вентурине и у новим фудбалским околностима, са 24 екипе на завршном турниру, Азури морају да оду на ЕУРО следеће године.

Фудбал 25.03.2019 | 21:45 Добро издање било је обавезно, као последица дошла је победа.

Фудбалска репрезентација Италије отпочела је квалификације за ЕУРО 2020. уз сигурну победу над Финском (2:0). Утисак је да је могло и убедљивије, али Роберто Манћини може да буде задовољан својим селекторским дербијем у предигри за велико такмичење. Прва три бода су укњижена, а публика на Фриулију у Удинама могла је да види Азуре другачијег шмека, новим узданицама и неким старим алама које и даље бљују ватру као некада. Није то екипа ни налик свим оним из златне ере италијанског фудбала. Нема идола попут Малдинија, Дел Пјера, Тотија, Вијерија, Буфона, Канавара, Пирла, Несте, Барезија, Бађа и свих осталих ванвременских асова који су кројили историју једне земље. Одавно то није она Италија, али бар остаје трачак наде да ће поново доћи нека боља, лепша времена...

У фокусу синоћњег тријумфа били су Мојзе Кеан, Николо Барела, Николо Заниоло и ветеран Фабио Кваљарела. Али, поготово дечко из редова торинског великана. Јер, пошто се чула судијска пиштаљка у шаљивом тону се изродило питање: „Па, зар и други најмлађи стрелац у историји репрезентације мора да игра у Јувентусу?“

После Кеановог дебитантског поготка који је „затворио“ утакмицу многи су се ухватили фудбалских алманаха, прелистали га и схватили да је Јувентусов бисер остао на другом месту листе најмлађих стрелаца. На врху ће и даље бити Бруно Николе, човек који је средином прошлог века био Дамин голгетер, а иако у репрезентативном дресу није остварио много упркос чињеници да је накратко био капитен - и даље је недодирљив. Кеану су „пресудили“ месеци. Те 1958. године, када је Николепоставио и даље недостижну границу, фудбал је био обојен у црно-бело. Шест деценија касније Кеање италијански фудбал обојио неком посебном нијансом плаве и најавио велике ствари. Уз синоћњи првенац, Кеан је стигао на коту 22 у млађим категоријама и првом тиму.

„Има још рекорда које треба срушити“, поручио је Кеан и оставио велики простор за напредак у будућности.

Упркос томе што практично није играо током целе 2018. године, онај јануарски гол у Купу против Болоње показао је да се Јувентусов миленијалац није заледио у мору великих очекивања, већ је тренутак искористио како би себи отворио нове фронтове. Од летос има ту привилегију да му ментор буде Кристијано Роналдо. Недавно је и сам Кеан признао да свакодневно учи од Роналда и покушава да из једног од најбољих фудбалера модерног доба извуче само оно најбоље.

На Чизми провејава мишљење да је ипак најбољи појединац на терену био Николо Барела. Момак због кога је Челси зимус био надомак одлуке да искешира преко 50.000.000 евра опчинио је фудбалску јавност у Италији и натерао многе да се запитају – да ли ће заједно са Заниолом чинити убитачан тандем у везном реду?

Његов погодак из 7. минута најмање има везе с тим. Његов волеј јесте био храбар и естетски леп, али лопта вероватно не би ушла да Вајсанен није преусмерио лопту. Осим тога, Каљаријева златна кока одиграла је технички скоро беспрекорну утакмицу. Сигуран у поседу, без много исхитрених потеза и уз неколико рутински пресечених додавања, а његове вертикалне лопте имале су очи и тако учиниле да многи не примете колико је Бернардески, на пример, био пасиван некад и превише пасиван или Жоржињо испод стандарда. Неприметан, без правих лопти унапред и генерално без игре достоје фудбалера његових квалитета. 

„Пресрећан сам. Овај гол посвећујем Каљарију. Тренер ми је тражио да будем мало офанзивнији, а Жоржињо и Верати су одрадили фантастичан посао иза. С правим ставом мислим да можемо заиста много. Бићемо опуштенији, а онда ће и голови доћи“, истакао је Барела.

Посебно вече имао је и млади Николо Заниоло. Одбачени Интеров син и ново Ромино чудо није имао много простора за игру, али је у својих пет минута показао да ће бити Манћинијева узданица и на репрезентативним висинама. Мора Заниоло још доста да ради, пре свега да поправи учинак слабијом ногом и прошири видокруг, али је урадио довољно да заслужи похвале од шефа.

На крају - Кваљарела. После магичне сезоне у дресу Сампдорије и 21 поготка у Серији А за врх листе стрелаца натерао је Манћинија да пројекат значајног подмлађивања репрезентације мало уобличи и прилагоди га тако да Кваљарела постане инструментални део тима. У само десет минута на терену показао је зашто је један од последњих старих мајстора игре на петопарцу с познатом италијанском емоцијом у игри. Из првог контакта с лоптом умало је затресао мрежу и штета је што је Лукаш Храдецки чудо направио како би га спречио да се упише у листу стрелаца. Недуго затим је погодио и пречку.

„Игра јако добро већ неко време. Одувек је био велики радник, а упркос годинама у фантастичној је кондицији. Почео је да игра фудбал у време када су дресови били нешто шири, али и даље показује зашто је један од најбољих у земљи на својој позицији“, нахвалио је Манћини времешног голгетера. 

Није Финска ривал на којем треба да се мери квалитет једне генерације, али Манћинијева Италија не може да буде слабија од Вентурине и у новим фудбалским околностима, са 24 екипе на завршном турниру, Азури морају да оду на ЕУРО следеће године.

Када се на овај тим додају још Кјеза, Инсиње и Флоренци, уз Кјелинија и Бонућија као чуваре одбране, златног дечка Донаруме на голу и расположени Имобиле, Италија има чему да се нада.

Извор: моззартспорт