Саво признао послије 20 година...

Пљување навијача Астон Виле ми је била највећа глупост у животу! Милошевић би волео када би могло време да се врати. . .

Фудбал 27.03.2019 | 23:00 Прошло је пуних 20 година, па је сада лако признати грешку. Животно искуство и све што је после Енглеске прегурао у каријери учинили су Сава Милошевића мудријим, искуснијим. Да сада може да врати време, сигурно не би пљунуо ка навијачима Астон Виле, својим навијачима, после чега му је каријера на Острву била завршена.

Имао је млади Милошевић мука и са навијачима Партизана, али овде се преко тога, поготово тада, некако прелазило. У Енглеској такви гафови моментално значе и крај у клубу.

„Та утакмица против Блекбурна је и даље највећа глупост у мом животу. Било је то толико глупо, да не знам ни зашто сам то учинио. То је једна од оних ствари које никако не можете да објасните. Волео бих да то нисам урадио. Био сам млад и то ми је била лекција, али био је и тужан начин да завршим каријеру у Астон Вили, јер сам волео и клуб и навијаче“, признаје данас Милошевић у интервјуу за британски Телеграф.

Није баш све било тако црно, навијачи Виле, они који су опростили испад Милошевићу, још га памте по спектакуларном голу против Лидса у финалу Лига купа на Вемблију, који је клубу из Бирмингема донео трофеј. И њиме је ућуткао оне који су га називали “Мисс-а-лот-шевић” (много промашује).

“Финале Лига купа је било сјајно. Постигао сам скоро 300 голова у каријери, али тај ми један од три најдража. Имам и даље слике славља после победе. Знао сам за надимак који су ми дали навијачи и тада ме то погађало. Сада могу да се смејем, јер сам прошао много тога после у животу. Можда нисам постигао голова колико сам желео у Астон Вили, али јесам неке врло битне поготке”.

Некадашњи српски голгетер је признао и да је имао доста проблема када је дошао из Партизана у Астон Вилу. Иако су га сви топло дочекали и примили у тим, имао је мука јер није знао енглески језик, док је у његовом родном крају у Босни и даље трајао рат.

“Рат је још трајао у мом крају када сам дошао у Енглеску и због тога ми је било веома тешко. Мој отац, брат, много пријатеља, борили су се на српској страни и звао сам их сваког дана да видим шта се догађа и да ли је све у реду. Трудио сам се да у Бирмингему будем увек позитиван, да ми фоцус буде на фудбалу, али нисам успевао. Поготово је људима у Енглеској било тешко за објаснити шта се заиста дешава,па нисам много ни причао на ту тему”.

Милошевић је у сећањима навијача Астон Виле остао и по томе  што је играо са марамом око главе. А, до тога је дошло потпуно случајно.

„То је био неспоразум. Када сам дошао у Енглеску, носио сам мараму, јер сам тако играо неколико утакмица за Партизан, пошто сам имао после једне незгоде 12 шавова на глави. Али, када сам дошао у Астон Вилу, клуб је почео да продаје мараме, па сам морао да је носим још неко време. На крају сам је скинуо када сам схватио да не могу лепо да ударим лопту главом“.

Милошевић је Енглезима проговорио и о породичној трагедији од пре неколико година, када је његов деда убио његовог оца.

„Не могу да објасним шта се догодило. Али, верујем у бога и верујем да се ствари догађају са разлогом. Било је то веома тешко време за мене и моју породицу, али чувам своју веру у бога. На срећу, имам троје дивне деце и они су ми помогли да прегурам све то“, признао је Саво Милошевић.

Извор: моззартспорт