"Не оставимо никог без воде"

Судећи по званичним статистикама, објављеним прошле године, скоро половина домаћинстава у Републици Српској није прикључена на јавне водоводе, али ни прикључак не гарантује питку и здраву воду, јер неки јавни водоводи испоручују воду која није за пиће, или се због застарјелости боре с рестрикцијама.

Република Српска 22.03.2019 | 08:56 Данас је Свјетски дан вода, датум који су Уједињена нације још 1993. установиле као дан када сви на планети требамо да обратимо пажњу на један од највреднијих пориродних ресурса, без којег живота нема. 

Ове године тема је „Не оставимо никог без воде“. Она је резултат главног обећања из Агенде 2030 за одрживи развој, које гласи: “Од тога што свијет напредује, сви морају имати користи”.

Ипак, није баш тако: неправда убија жедне широм свијета. И данас, у 21. вијеку, милијарде људи живе без сигурне и здраве воде – њихова домаћинства, школе, радна мјеста, фарме и фабрике боре се да преживе.

Ми не бисмо требали да имамо проблема с тим, али…

Иако је Босна и Херцеговина водом најбогатија земља у региону и једна од најбогатијих у Европи, вода за пиће није свима једнако доступна.

Судећи по званичним статистикама, објављеним прошле године, скоро половина домаћинстава у Републици Српској није прикључена на јавне водоводе, али ни прикључак не гарантује питку и здраву воду, јер неки јавни водоводи испоручују воду која није за пиће, или се због застарјелости боре с рестрикцијама.

Иако смо богати водом, годишње дајемо више од 130 милиона марака за увозну воду, коју купујемо у радњама.

Уз то, стручњаци упозоравају да загађење, непланска градња и неодговорна експлоатација природних ресурса озбиљно угрожавају изворе питке воде. Једна од највећих пријетњи је изградња бројних малих хидроелектрана на малим ријекама, које су локалним заједницама дословно извор живота и услов опстанка, упозоравају еколози.

И још нешто. За воду, односно градњу водовода, везана је прва јавно позната корупционашка афера на нашим просторима.

Наиме, прије 111 година, у доба Аустроугарске, почела је градња првог јавног водовода у Бањалуци. Вода је 1908. доведена из села Суботица, а тај посао, вриједан 900.000 круна у злату, Земаљска влада је повјерила инжењеру Александринију. Градњу је надзирао шеф грађевинског одељења владе, инжењер Пасини.

Како је забиљежио хроничар Стојан Бијелић, „пријатељи Александрини и Пасини“ посао су обавили „тако да предузетникова зарада буде што уноснија“, па је водовод био катастрофалан. Цијеви су биле танке и „плитко положене“ па је вода љети била врела, зими се у цијевима смрзавала, а доток је био скоро дупло мањи од пројектованог.

Многима ће ова скаска с почетка 20. вијека звучати познато. Вода је и тада, као и данас, за неког била прека потреба, а за неког шанса за зараду.

(Српскаинфо)