Анализа: Добри и лоши утисци...

Шта је Крстајића синоћ могло да радује, а шта да га забрине пред Лисабон?

Фудбал 21.03.2019 | 22:05 Реми са Немачком на њеном терену је резултатски успех сам по себи. Још већи успех је што репрезентација Србије није направила лошу увертиру за гостовање у Лисабону. Реми са јаким противником пред много важнији такмичарски меч свакако доприноси расту самопоуздања и позитивне атомсфере у тиму што не би био случај да су Орлови синоћ доживели неки убелдјив пораз. Ризик се исплатио.

Реми са Панцерима без неколицине стартних репрезентативаца је открио да Србија има скривених и недовољно искоришћених адута које су селектору и раније били пред носом. Може се рећу да је меч са Немачком заиста послужио сврси да се открију неке додатне врлине Орлова, али и да се уоче мане пред меч са Португалцима у којем би сличан резултат био истински пдовиг и сјајан ветар у леђа на почетку квалификација.

Шта су добри утисци? 

ДОБРИ ДУХ МАКСА

Лука Миливојевић и Немања Матић, задњи везни због којих би заплакале и много озбиљније репрезентације од Србије, али се синоћ појавио добри дух, који је показао да имамо и трећег врхунског играча на позицији задњег везног. Немањи Максимовићу су досад често чињене неправде у репрезентацији, али мирни момак из Бање Ковиљаче је све подносио онако како и игра – мирно. Дочекао је поштену шансу синоћ и искористио је оберучке. Не говоримо то само због оног „маскерановског“ чишћења са гол-линије већ због целокупног утиска. Свугде га је било. Сигуран у предаји лопте, учинио је невидљивим тог „чудесног“Хаверца, стигао је и да помаже бековима у затварању подивљалог Лероја Санеа. Имао је ону једну грешку у првом полувремену када су га „опљачкали“ на 30 метара, али и то је стигао да исправи. Није чудо што је момак незамењив у „малом Атлетику“ из Мадрида и што с њим Хетафе јури историјски пласман у Лигу шампиона. Много је очврснуо и невероватно је колико је физички спреман и колико може да трчи. Он, од синоћ, више не би никада смео да буде споран на списковима и у избору селектора.

ДОБИЛИ СМО ГОЛМАНА

Иако није у врхунској клупској форми јер је имао превише проблема с повредама ове сезоне, МаркоДмитрович је синоћ партијом каријере најавио да је Србија добила голмана за дужи период. Свака част класи и искуству Владимира Стојковића, потенцијалу Предрага Рајковића, али Дмитровић се синоћ зацементирао на гол-линији Орлова и та прича би требало да је завршена. Имао је лудачке рефлексе код шанси Санеа, сјајно се постављао у мат-позицијама, а као голман из Примере је показао и шмек тог шпанског стила брањења сигурним истрчавањима и читањем игре. Србија је у Волфзбургу добила голмана за наредних неколико година. У најбољим је годинама, а још ће стицати искуство у Примери и бити бољи.

МИЈАТОВА ПОЗИЦИЈА

Слична прича као с Максимовићем. Неправдено је летос ускраћен за пут на Мундијал, али је после тога постао још јачи и бољи. У систему у којем је синоћ Србија почела меч против Немаца, Гаћиновићеви квалитети највише долазе до изражаја. Оно је његова позиција. Он није ни класично крило, ни луксузна „десетка“, већ изузетно интелигентан играч који мајсторски мења позицију, улази између линија противнику, има сјајан преглед игре, можда и најбољи смисао за асистенцију у екипи Орлова. Његовим изласком је Србија изгубила непредвидивост и фактор изненађења на половини Немаца којима је њихов везни ред био солидно оптерећен у првих 45 минута. Иако физички инфериоран на први поглед, његова агресија, хитрост и брзо размишљање могу да донесу корист и из најмање грешке противника.

ЈОВИЋ И МИЛЕНКОВИЋ НИСУ ТАЛЕНТИ

Не отима се пола Европе тек тако за Луку Јовића и Николу Миленковића. То више нису само таленти, већ готов материјал за највеће клубове. Јовићев инсинкт мачке и трзај главом код гола када цела Немачка зна од кога јој прети опасност и не може ништа да уради, говоре каква звер од нападача расте у шпицу Ајнтрахта. Лакоћа којом добија дуеле, кретање, реакције, игра с обе ноге га чине ђаволски тешким играчем за чување. У овом тренутку и с обзиром на ситуацију у којој се налази Митровић, не би требало да буде дилеме ко ће почети меч у Лисабону. Исто важи и за Николу Миленковића. Блеки је још летос на Мундијалу постао командант одбране. Синоћ је прецењеног Тима Вернера спаковао у џеп и бар пет пута очистио испред њега када се овај спремао да шутне. Много напада Немачке се одбило одМиленковића као таласи од хриди. У тренуцима највећег притиска, највише пута је отклањао опасност. Додатни квалитет је што је сјајан у скок игри и што је чак могао и гол да постигне када му је Та скинуо лопту са копачке. На крају је мало физички пао када је прекомандован на позицију десног бека, али оставио је изузетно позитиван утисак.

ЛАЗОВИЋ ЈЕ ОПЦИЈА ВИШЕ

Највећи погодак Младена Крстајића са овог списка је што је добио још једног играча на којег озбиљно може да рачуна. Повратник у репрезентацију је сјајно искористио шансу и храбро се наметнуо као једно од решење о којима треба размишљати. Онај продор код шансе Јовића је показао какав динамит лежи у ногама брзоногог Чачанина. Потом је маестралном повратном из прве сервирао и зицер Љајићу. Можда је боље могао да реагује у шанси у другом полувремену, али му је лопта дошла на слабију, леву ногу. Помагао је много и у дефанзиви што је последица сазревања и учења у Италији, зауставио Халстенбергове излете у напад и одрадио велики део посла и у том првацу игре. Бирао је једноставна и паметна решења и потпуно оправдао очекивања. Конкуренција на његовој позицији је јака, ту је Живковић који је ван форме, али би могао да добије шансу против Португалаца. Свакако, Лазовић је један од добитака за репрезентацију Србије из синоћњег меча.

Шта су лоши утисци?

АДЕМ ЉАЈИЋ

Не ради се само о пропуштеном зицеру, не ради се само о грешци из које се изродио примљени гол, АдемЉајић је синоћ био најштетнији играч за репрезентацију Србије. Колико је грешака направио не могу да покрију ни она штикла код дуплог паса, ни пар лепих потеза. То се, уосталом, од њега очекује. Он је један од технички најдаровитијих репрезентативаца Србије, али је синоћ имао превелику слободу у игри због које је Србија патила на терену. И морао је да буде замењен. Био је очајан у дефанзиви и остављао на цедилу младог Богосавца. Прва велика шанса Немаца је дошло због његове индолентности, потом је још неколико добрих напада противника организовано преко Љајића као најслабије карике. У нападу је такође био себичан и превише пасиван у неколико обећавајучих ситуација. Каснио је са предајама лопте, „није видео“ слободне саиграче... Ако се Тадић опорави до Лисабона, Љајића не би треба очекивати у стартних 11.

СЕРГЕЈ МИЛИНКОВИЋ САВИЋ

Или су очекивања превелика или он не може да се уклопи у овом тиму. Синоћ смо се надали Сергеју из меча с Костариком, а опет смо видели Сергеја из дуела са Швајцарском. Неколико добијених дуела, надмоћ у скок игри на средини терена и физичка доминација у пар ситуација свакако нису оно што се очекује од таквог играча. Синоћ је играо на приближно сличној позицији коју игра у Лацију и није личио на тог играча. Сергеј је подигао форму у Лацију у последње време, игра сјајно откако је прекомандован на десну старну везног реда, али синоћ се у сличној улози није снашао. Додуше, тамо игра у формацији 3-4-1-1 и има већу слободу кретања уз мање дефанзивних обавеза, али за играча његових квалитета се очекује лакше прилагођавање и на друге системе игре какав је овај у репрезентацији. Већ на почетку меча је направио неколико ситнијих грешака које су га избациле из ритма, у нападу је био невидљив, није га било ни на шуту, нити је гурнуо неку лопту до Јовића. Никако се није „копчао“ са Рукавином и Лазовићем по десној страни и после сат времена је замењен. Ипак, ово му је први меч у новој улози у репрезентацији, а против Португалаца ће нам бити потребан такав тип играча. Охрабрујућа ствар је што Сергеј може само боље од овога. Много боље.

БЕКОВИ

Нису криви за гол, нису ништа кардинално погрешили, нису имали лак посао, нападали су их Сане и Ројс... Али нису ни одскочили, нису били плус у игри Србије. Капитен Рукавина и дебитант Богосавац су одиграли за прелазне „шестице“, одрадили посао, спасли неке шансе, али су имали и много среће у неким ситуацијама. Када када је Богосавац прошао без скривљеног пенала над Санеом. Стегнуто и уплашено је ушао у меч, што је разумљиво, али се касније дизао, очистио неке аларамантне ситуације испред гола и до измене заслужио прелазну оцену. Рукавина је такође добро почео у дефанзиви, одлично се носио са Санеом у првих 45 минута, али је падао како је падала екипа у наставку. Утисак је да је Србија од ових бекова синоћ извукла максимум. А то неће бити довољно за неке озбиљне резултате у будућности. Утисак је да су нам потребни бољи бекови. Неки који ће бити од користи и у фази напада када имамо скакаче попут Јовића и Митровића. Али исто тако је реалност да од ових синоћ нисмо имали боље. И да у најави немамо неке озбиљне наследнике на бековским позицијама. Поготово десно. Многи би волели да то буде Гајић, волео би и Рукавина како је то поштено признао неколико пута, али Гајић није ни близу тог нивоа.

ПРОМЕНА ФОРМАЦИЈЕ И ЛУКИЋ

Колико је Крстајић погодио и пријатно изненадио са 4-1-4-1 на почетку меча, толико је разочарао у другом полувремену. Био је то онај Младен Крстајић из меча са Швајцарском који прави лоше потезе један за другим и срља. Прелазак на 4-2-3-1 је потпуно убио игру Србије и додатно охрабио Немце у периоду њихове највеће доминације. Правио је погрешне измене, уместо Љајића је вадио Гаћиновића, уласком Радоњићаништа није добио, а потпуно је промашио са изменом Лукић уместо Милинковић Савића. Чак и онај исподпросечни Сергеј је био кориснији до краја меча од Лукића. Том изменом се Србија распала на средини терена и Немци су потпуно загосподарили. Лукић је лоше реговао и код гола Горецке који га је лагано избацио и наместио се на шут. Управо је Горецка био тај који је променио однос снага на терену, а Лукићнизом слабих рекација није успео да га заустави у директним дуелима.

ГЛУПОСТ ПАВКОВА

Када је ушао, чекали смо да се намести на шут или да му макар саиграчи центрирају једну добру лопту на главу. Јер он је тај тип уз којег некако иде да постигне голчину против Немачке на дебију... Али осим пар добијених ваздушних дуела, није урадио ништа. Била је то и последица игре целог тима и дефанзиве Орлова. На крају је оставио јако ружан утисак. Беспотребним погибељним стартом над Санеом је оправдано зарадио црвени картон. Ако је против Ливерпула послао прелепу слику у свет, синоћ је урадио сасвим супротно. Баш му то није било потребно. Плус она неспортска рекација после старта. Без обзира да ли је било ненамерно, могао је да поломи ногу сјајном фудбалеру какав је Сане, у којем ужива сваки истински љубитељ фудбала. На срећу није, па га фудбалска планета није етикетирала као касапина попут Гокочее, Душера, Шоукрсоа, Де Јонга... А мало је фалило. И било је баш ружно и непотребно.

Извор: моззартспорт