НБА прича: Шон Кемп, године владавине у Сијетлу...

Тај град га безусловно воли. И Шон је још увек тамо. Физички и срцем. . .

Кошарка 18.03.2019 | 22:45 Коме све недостају Соникси и "Ки Арена"? Вероватно многима који прате НБА. А, ако би вас питали који играч вас најпре асоцира на Сониксе? Вероватно ће већина рећи Шон Кемп.

Шон није освајао титуле, није победио ни у такмичењу у закуцавањима (победу у финалу однео му је Ди Браун), од достигнућа је имао шест узастопних учешћа на Ол стар утакмици и златну медаљу на Светском првенству у Канади 1994. године. Ово је прича о томе какав је играч могао да постане, а није. Ово је прича о успону и паду Шона Кемпа.

Сијетл је добио репутацију "кишног града", иако у САД има много градова са већом количином падавина. Ово је унело и пометњу у Кемпов надимак, јер су га, бар у Србији, неки крстили "Тхе Раин Ман". Уствари, прави надимак му је "Тхе Реигн Ман". Врло слично када се изговара, али тотално другачије значење. Мада је могуће да би му одговарао и други надимак, јер му је лице често било у припремној фази пред плакање.

Надимак је добио овако. Браћа Костакос су 1991. године направили постер Кемпа који закуцава, на коме је писало "Реигн Ман". Ово се јако свидело официјелном спикеру Соникса, Кевину Калабру, који је тај надимак користио током свих преноса. Надимак се свидео и Кемпу. Од тог момента он постаје играч који влада обручима. Његова закуцавања су била силовита и динамична. Био је прави атлета. У емисији "Опен Цоурт", некадашњи елитни играчи у студију су се дотакли Кемпове каријере. У студију су седели Ајзеа Томас, Грент Хил, Денис Скот и Крис Вебер. Ајзеа Томас је овако описао Кемпа: "Он је био аааарррр! Као да је гајио мржњу према обручу. Имао сам осећај да сваки пут жели да га покида. Толико силна су била његова закуцавања".

И да, он је баш знао да закуцава. То одлично знају и Олајџувон и Баркли, које је Кемп "постеризовао".



Још од малих ногу, Кемп је пикао баскет и обожавао наранџасту лопту. Нагло је израстао и тада су кренули проблеми са ногама. Кемп је све то издржао, наставивши да игра кошарку. Његова мајка је била у једном моменту забринута да њен син, који је препознат као велики таленат, због наглог раста неће постати квалитетан играч. Она је више од свега желела да Шон испуни своје снове и заигра у НБА лиги.

Кемп је био упоран, успешно је прегрмео ове проблеме и наставио кошаркашки да се развија. Током играња у средњој школи, у родној Индијани, бележио је неке од најбољих бројки у историји школе и био изабран у "Алл Америцан" тим (иначе једна од најбољих класа), који су чинили још Алонзо Монинг, Били Овенс, Ли Мејбери, Крис Милс, Ентони Пилер и други. Његов план је био да упише престижни Кентаки, али није имао довољно поена на тесту по правилима НЦАА лиге. Могао је на колеџ, али без играња кошарке. Његов тренер из средње школе тада је изјавио: "Имати Шона на колеџу без кошарке, једине ствари коју истински воли, велика је грешка. Ако се ја питам, саветујем му да иде право у НБА, а једина ствар која ме плаши је то што је само мали број играча то урадио".

Кемп је кренуо на Кентаки, али је због оптужбе за крађу пребачен на мање познат универзитет у Тексасу. По завршетку семестра пријавио се на драфт. Биран је као 17. пик прве рунде, од стране Соникса и постао најмлађи играч у лиги. Током прве сезоне (1989-90) ментор му је био Ксавијер "X-Ман" МекДенијел. Ово је доста значило Кемпу, јер је напредак био видљив и полако је почео да узима лидерску улогу. Иако су Соникси исте године на драфту узели и Дејну Бероса, одмах следеће године су другим пиком узели новог плејмејкера. То је био Гери "Тхе Глове" Пејтон.

Од 1990. године креће изградња најдинамичнијег тандема на позицијама 1 и 4. Тандем који је могао да буде велика претња Чикаго Булсима, а можда и да их угрози. Да су остали заједно у тиму, али нису. Мислим да је свима јако жао што нисмо дуго година гледали овај тандем како растура противничке одбране. Кемп је посматрао Пејтона још пре доласка и рекао менаџменту да ураде све да га доведу. Препознао је његов потенцијал, квалитет и како може да подигне игру Соникса. Били су нераздвојни на терену и ван њега. Били су као браћа. На терену су у сваком моменту знали шта да ураде и да практично играју без гледања. Такво уклапање два играча, потпуно другачија, заиста је реткост и привилегија је свих који су могли да их гледају. То најбоље знају навијачи Соникса.

Претпоследње сезоне у Сониксима, Кемп и Пејтон су довели екипу до великог финала, где су се састали са чувеним Булсима, предвођеним најбољим играчем свих времена. Мајкл Џордан и Скоти Пипен, појачани Денисом Родманом, Роном Харпером и Тонијем Кукочем, били су спремни, на челу са Филом Џексоном. Ово је једно од најузбудљивијих финала НБА лиге и увек га се сећам по навијању за Сониксе, у време када је вероватно већина навијала за Булсе.

То је било јубиларно, 50. финале НБА лиге. Булси су остали без Хораса Грента, Стејси Кинга и Би Џеј Армстронга, али су се појачали Кукочем, Харпером, Родманом, Стивом Кером и Луком Лонглијем. У тој сезони Булси су победили у 72 утакмице регуларног дела и виђени су као апсолутни фаворити. Џорџ Карл је водио Сониксе, са младим тандемом Кемп - Пејтон, а и Соникси су долазили из своје најбоље сезоне у историји. У тиму су имали одличне шутере Херсија Хокинса и Детлефа Шремпфа, одличног дефанзивца Нејта МекМилана и центра који је увек знао да убаци тројку, Сема Перкинса.

Булси су повели 3:0 и када су већ сви отписали Сониксе, посебно после 22 поена разлике у трећој утакмици, они су се, уз сјајне партије Кемпа и Пејтона вратили на 3:2. Капитен Нејт МекМилан је пропустио прве утакмице и ту треба тражити неке од разлога за поразе.

Шон је у овој серији био сјајан, али у шестој утакмици је Родман поново показао зашто је био јако, јако важан шраф у машинерији Булса. Имао је чак 11 офанзивних скокова, уз изнуђене фаулове и техничке грешке. У тој утакмици поново се повредио и капитен МекМилан, који је од друге четвртине преседео остатак утакмице, посматрајући тужно како Булси долазе надомак титуле. Кемп је на неких пет минута пре краја зарадио и шесту личну. Ту је дефинитивно стављена тачка на Сониксе. 

Били су толико близу да дођу до "мајсторице" и да покушају да узму титулу. Ако нисте гледали ово финале, урадите то, јер то су били заиста незаборавни сусрети.

Следеће сезоне завршили су као други на Западу, иза Јуте предвођене Мелоуном и Стоктоном. Ова сезона је и почетак краја Кемповог боравка у Сијетлу. Прекретница је било довођење Џима МекИлвејна. Вероватно без гуглања ни сада не знате о коме се ради. Играч који је био потпуни просек у Вашингтону, стигао је за велике паре у Сијетл. У тој сезони, иако други, испали су од тројке Хјустона - Олајџувон, Дрекслер и Баркли. То је био последњи покушај великог брбљивца, Сер Чарлса, да узме титулу.

Кемп и сам признаје да је изгубио фокус у плеј-офу и то је вероватно био узрок испадања Соникса. Тражио је "свој део" и побољшан уговор, али по строгим правилима лиге нису могли ни да почну преговоре о корекцији уговора. Кемп је запретио да ће преседети сезону и био је одсутан 22 дана из тренинг кампа. Соникси су били немоћни, Кемп је био нервозан и љут. Једном приликом је изјавио: "Више никада нећу носити овај дрес". Поврх тога, стизале су оптужбе како се одао алкохолу и како не долази трезан на тренинге.

Направила се јако негативна атмосфера, која је једино могла да буде решена "трејдом". Генерални менаџер Вокер је замерио Кемпу што је ишао у јавност са критикама на рачун клуба. Дошло је до тачке када нема назад и када је договор немогућ. На све то се надовезао ни крив, ни дужан МекИлвејн. Можда би Кемп и прешао преко таквог уговора да је доведен нпр. Дикембе Мутомбо. Али то је нешто што никада нећемо сазнати. "Трејд" је уговорен. У замену за Кемпа дошао је Вин Бејкер, док су Милвоки појачали Тајрон Хил и Терел Брендон. То је био крај владавине Шона Кемпа у Сијетлу.

Кливленд га је дочекао као спасиоца. У тиму су имали Илгаускаса, провереног Денија Ферија, малене Бревина Најта и Ерла Бојкинса, врхунског шутера Веслија Персона и Боба Суру. Овај тим је успео да се угура у плеј-оф. Већ у првој рунди, испали су од Индијане предвођене Реџијем Милером. Индијана јесте имала квалитетнији тим, Кемп јесте имао боље просеке од сезона у Сониксима, али то није био онај стари играч. Остала су закуцавања, брзина у игри, његова експлозивност, али понашање на терену и глад за победом су бледели. Кавси нису били средина која инспирише. А Кемп је такав играч, који игра најбоље када је инспирисан.

У другој сезони код Кавса, уследио је чувени "лоцкоут" и преговарање о новом уговору. Кемп се вратио у јако лошем физичком стању. Повећао је тежину, постао спорији и више се ослонио на шут. Колале су гласине да је током "лоцкоута" чешће био пијан, него трезан, уз редовну конзумацију кокаина. Био је бледа сенка играча из Соникса.

Кавси су у последње две сезоне остали без плеј-офа. У трећој су сакупили само 32 победе, уз 50 пораза. Кренуо је "ребилдинг" и Кемп је завршио у Портланду, Крис Гетлинг и Кларенс Витерспун у Кавсима, а Брајан Грент у Хиту. Кемп је већ прве сезоне отишао на рехабилитацију, како би се решио зависности од дроге и алкохола. Бројке су му значајно пале и после две сезоне отишао је у Орландо. Тада је већ личио на рекреативца, а не професионалног кошаркаша.

Постоји прича о потенцијалном "трејду", који је требало да пошаље Пипена у Сониксе, а Кемпа у Булсе. Али, управо Кемп је одбио ту могућност, а разлог је био тај што није желео да игра поред најбољег икада, већ да се такмичи против њега и да га победи. Можда би неко требало да ово пошаље Кевину Дуренту?

Увек је понављао да је лоша ствар прављење супер тимова и да то убија драж такмичења. Навијачи су га толико волели, да су тада запретили да ће спалити "Ки Арену" и вратити све сезонске улазнице, ако се Соникси одрекну Кемпа.

Када је отишао, Џорџ Карл је изјавио: "Када се 'трејд' десио, не могу да кажем да ми није било жао. Нисам тренирао много играча који су имали таленат као Шон Кемп или били добри као Шон Кемп. То је више ствар бизниса. Вероватно је најбоље да кренемо даље и ово што брже оставимо иза себе".

Кемпа ако не сви, онда скоро сви воле. Он је од оних искрених, који играју срцем и дају целог себе на терену. Он је играч којег памте, чак и без титула.

Током полувремена утакмице, 5. новембра 2006. године, Кемп је представљен као један од 16 чланова "вечног тима" Соникса. Тада је добио најдужи аплауз и стојеће овације од стране публике. Они га обожавају. Тај град га безусловно воли. И Шон је још увек тамо. Физички и срцем.

Као и Кемп, сви ми који волимо НБА, желимо да се кошарка врати у Сијетл. Не зна се када, али ће се вратити. А Кемп ће бити ту када се кошарка врати, да пренесе свој дух на неког новог "Реигн Мана".

Извор: мондо.рс