NBA priča: Šon Kemp, godine vladavine u Sijetlu...

Taj grad ga bezuslovno voli. I Šon je još uvek tamo. Fizički i srcem. . .

Košarka 18.03.2019 | 22:45 Kome sve nedostaju Soniksi i "Ki Arena"? Verovatno mnogima koji prate NBA. A, ako bi vas pitali koji igrač vas najpre asocira na Sonikse? Verovatno će većina reći Šon Kemp.

Šon nije osvajao titule, nije pobedio ni u takmičenju u zakucavanjima (pobedu u finalu odneo mu je Di Braun), od dostignuća je imao šest uzastopnih učešća na Ol star utakmici i zlatnu medalju na Svetskom prvenstvu u Kanadi 1994. godine. Ovo je priča o tome kakav je igrač mogao da postane, a nije. Ovo je priča o usponu i padu Šona Kempa.

Sijetl je dobio reputaciju "kišnog grada", iako u SAD ima mnogo gradova sa većom količinom padavina. Ovo je unelo i pometnju u Kempov nadimak, jer su ga, bar u Srbiji, neki krstili "The Rain Man". Ustvari, pravi nadimak mu je "The Reign Man". Vrlo slično kada se izgovara, ali totalno drugačije značenje. Mada je moguće da bi mu odgovarao i drugi nadimak, jer mu je lice često bilo u pripremnoj fazi pred plakanje.

Nadimak je dobio ovako. Braća Kostakos su 1991. godine napravili poster Kempa koji zakucava, na kome je pisalo "Reign Man". Ovo se jako svidelo oficijelnom spikeru Soniksa, Kevinu Kalabru, koji je taj nadimak koristio tokom svih prenosa. Nadimak se svideo i Kempu. Od tog momenta on postaje igrač koji vlada obručima. Njegova zakucavanja su bila silovita i dinamična. Bio je pravi atleta. U emisiji "Open Court", nekadašnji elitni igrači u studiju su se dotakli Kempove karijere. U studiju su sedeli Ajzea Tomas, Grent Hil, Denis Skot i Kris Veber. Ajzea Tomas je ovako opisao Kempa: "On je bio aaaarrrr! Kao da je gajio mržnju prema obruču. Imao sam osećaj da svaki put želi da ga pokida. Toliko silna su bila njegova zakucavanja".

I da, on je baš znao da zakucava. To odlično znaju i Olajdžuvon i Barkli, koje je Kemp "posterizovao".



Još od malih nogu, Kemp je pikao basket i obožavao narandžastu loptu. Naglo je izrastao i tada su krenuli problemi sa nogama. Kemp je sve to izdržao, nastavivši da igra košarku. Njegova majka je bila u jednom momentu zabrinuta da njen sin, koji je prepoznat kao veliki talenat, zbog naglog rasta neće postati kvalitetan igrač. Ona je više od svega želela da Šon ispuni svoje snove i zaigra u NBA ligi.

Kemp je bio uporan, uspešno je pregrmeo ove probleme i nastavio košarkaški da se razvija. Tokom igranja u srednjoj školi, u rodnoj Indijani, beležio je neke od najboljih brojki u istoriji škole i bio izabran u "All American" tim (inače jedna od najboljih klasa), koji su činili još Alonzo Moning, Bili Ovens, Li Mejberi, Kris Mils, Entoni Piler i drugi. Njegov plan je bio da upiše prestižni Kentaki, ali nije imao dovoljno poena na testu po pravilima NCAA lige. Mogao je na koledž, ali bez igranja košarke. Njegov trener iz srednje škole tada je izjavio: "Imati Šona na koledžu bez košarke, jedine stvari koju istinski voli, velika je greška. Ako se ja pitam, savetujem mu da ide pravo u NBA, a jedina stvar koja me plaši je to što je samo mali broj igrača to uradio".

Kemp je krenuo na Kentaki, ali je zbog optužbe za krađu prebačen na manje poznat univerzitet u Teksasu. Po završetku semestra prijavio se na draft. Biran je kao 17. pik prve runde, od strane Soniksa i postao najmlađi igrač u ligi. Tokom prve sezone (1989-90) mentor mu je bio Ksavijer "X-Man" MekDenijel. Ovo je dosta značilo Kempu, jer je napredak bio vidljiv i polako je počeo da uzima lidersku ulogu. Iako su Soniksi iste godine na draftu uzeli i Dejnu Berosa, odmah sledeće godine su drugim pikom uzeli novog plejmejkera. To je bio Geri "The Glove" Pejton.

Od 1990. godine kreće izgradnja najdinamičnijeg tandema na pozicijama 1 i 4. Tandem koji je mogao da bude velika pretnja Čikago Bulsima, a možda i da ih ugrozi. Da su ostali zajedno u timu, ali nisu. Mislim da je svima jako žao što nismo dugo godina gledali ovaj tandem kako rastura protivničke odbrane. Kemp je posmatrao Pejtona još pre dolaska i rekao menadžmentu da urade sve da ga dovedu. Prepoznao je njegov potencijal, kvalitet i kako može da podigne igru Soniksa. Bili su nerazdvojni na terenu i van njega. Bili su kao braća. Na terenu su u svakom momentu znali šta da urade i da praktično igraju bez gledanja. Takvo uklapanje dva igrača, potpuno drugačija, zaista je retkost i privilegija je svih koji su mogli da ih gledaju. To najbolje znaju navijači Soniksa.

Pretposlednje sezone u Soniksima, Kemp i Pejton su doveli ekipu do velikog finala, gde su se sastali sa čuvenim Bulsima, predvođenim najboljim igračem svih vremena. Majkl Džordan i Skoti Pipen, pojačani Denisom Rodmanom, Ronom Harperom i Tonijem Kukočem, bili su spremni, na čelu sa Filom Džeksonom. Ovo je jedno od najuzbudljivijih finala NBA lige i uvek ga se sećam po navijanju za Sonikse, u vreme kada je verovatno većina navijala za Bulse.

To je bilo jubilarno, 50. finale NBA lige. Bulsi su ostali bez Horasa Grenta, Stejsi Kinga i Bi Džej Armstronga, ali su se pojačali Kukočem, Harperom, Rodmanom, Stivom Kerom i Lukom Longlijem. U toj sezoni Bulsi su pobedili u 72 utakmice regularnog dela i viđeni su kao apsolutni favoriti. Džordž Karl je vodio Sonikse, sa mladim tandemom Kemp - Pejton, a i Soniksi su dolazili iz svoje najbolje sezone u istoriji. U timu su imali odlične šutere Hersija Hokinsa i Detlefa Šrempfa, odličnog defanzivca Nejta MekMilana i centra koji je uvek znao da ubaci trojku, Sema Perkinsa.

Bulsi su poveli 3:0 i kada su već svi otpisali Sonikse, posebno posle 22 poena razlike u trećoj utakmici, oni su se, uz sjajne partije Kempa i Pejtona vratili na 3:2. Kapiten Nejt MekMilan je propustio prve utakmice i tu treba tražiti neke od razloga za poraze.

Šon je u ovoj seriji bio sjajan, ali u šestoj utakmici je Rodman ponovo pokazao zašto je bio jako, jako važan šraf u mašineriji Bulsa. Imao je čak 11 ofanzivnih skokova, uz iznuđene faulove i tehničke greške. U toj utakmici ponovo se povredio i kapiten MekMilan, koji je od druge četvrtine presedeo ostatak utakmice, posmatrajući tužno kako Bulsi dolaze nadomak titule. Kemp je na nekih pet minuta pre kraja zaradio i šestu ličnu. Tu je definitivno stavljena tačka na Sonikse. 

Bili su toliko blizu da dođu do "majstorice" i da pokušaju da uzmu titulu. Ako niste gledali ovo finale, uradite to, jer to su bili zaista nezaboravni susreti.

Sledeće sezone završili su kao drugi na Zapadu, iza Jute predvođene Melounom i Stoktonom. Ova sezona je i početak kraja Kempovog boravka u Sijetlu. Prekretnica je bilo dovođenje Džima MekIlvejna. Verovatno bez guglanja ni sada ne znate o kome se radi. Igrač koji je bio potpuni prosek u Vašingtonu, stigao je za velike pare u Sijetl. U toj sezoni, iako drugi, ispali su od trojke Hjustona - Olajdžuvon, Dreksler i Barkli. To je bio poslednji pokušaj velikog brbljivca, Ser Čarlsa, da uzme titulu.

Kemp i sam priznaje da je izgubio fokus u plej-ofu i to je verovatno bio uzrok ispadanja Soniksa. Tražio je "svoj deo" i poboljšan ugovor, ali po strogim pravilima lige nisu mogli ni da počnu pregovore o korekciji ugovora. Kemp je zapretio da će presedeti sezonu i bio je odsutan 22 dana iz trening kampa. Soniksi su bili nemoćni, Kemp je bio nervozan i ljut. Jednom prilikom je izjavio: "Više nikada neću nositi ovaj dres". Povrh toga, stizale su optužbe kako se odao alkoholu i kako ne dolazi trezan na treninge.

Napravila se jako negativna atmosfera, koja je jedino mogla da bude rešena "trejdom". Generalni menadžer Voker je zamerio Kempu što je išao u javnost sa kritikama na račun kluba. Došlo je do tačke kada nema nazad i kada je dogovor nemoguć. Na sve to se nadovezao ni kriv, ni dužan MekIlvejn. Možda bi Kemp i prešao preko takvog ugovora da je doveden npr. Dikembe Mutombo. Ali to je nešto što nikada nećemo saznati. "Trejd" je ugovoren. U zamenu za Kempa došao je Vin Bejker, dok su Milvoki pojačali Tajron Hil i Terel Brendon. To je bio kraj vladavine Šona Kempa u Sijetlu.

Klivlend ga je dočekao kao spasioca. U timu su imali Ilgauskasa, proverenog Denija Ferija, malene Brevina Najta i Erla Bojkinsa, vrhunskog šutera Veslija Persona i Boba Suru. Ovaj tim je uspeo da se ugura u plej-of. Već u prvoj rundi, ispali su od Indijane predvođene Redžijem Milerom. Indijana jeste imala kvalitetniji tim, Kemp jeste imao bolje proseke od sezona u Soniksima, ali to nije bio onaj stari igrač. Ostala su zakucavanja, brzina u igri, njegova eksplozivnost, ali ponašanje na terenu i glad za pobedom su bledeli. Kavsi nisu bili sredina koja inspiriše. A Kemp je takav igrač, koji igra najbolje kada je inspirisan.

U drugoj sezoni kod Kavsa, usledio je čuveni "lockout" i pregovaranje o novom ugovoru. Kemp se vratio u jako lošem fizičkom stanju. Povećao je težinu, postao sporiji i više se oslonio na šut. Kolale su glasine da je tokom "lockouta" češće bio pijan, nego trezan, uz redovnu konzumaciju kokaina. Bio je bleda senka igrača iz Soniksa.

Kavsi su u poslednje dve sezone ostali bez plej-ofa. U trećoj su sakupili samo 32 pobede, uz 50 poraza. Krenuo je "rebilding" i Kemp je završio u Portlandu, Kris Getling i Klarens Viterspun u Kavsima, a Brajan Grent u Hitu. Kemp je već prve sezone otišao na rehabilitaciju, kako bi se rešio zavisnosti od droge i alkohola. Brojke su mu značajno pale i posle dve sezone otišao je u Orlando. Tada je već ličio na rekreativca, a ne profesionalnog košarkaša.

Postoji priča o potencijalnom "trejdu", koji je trebalo da pošalje Pipena u Sonikse, a Kempa u Bulse. Ali, upravo Kemp je odbio tu mogućnost, a razlog je bio taj što nije želeo da igra pored najboljeg ikada, već da se takmiči protiv njega i da ga pobedi. Možda bi neko trebalo da ovo pošalje Kevinu Durentu?

Uvek je ponavljao da je loša stvar pravljenje super timova i da to ubija draž takmičenja. Navijači su ga toliko voleli, da su tada zapretili da će spaliti "Ki Arenu" i vratiti sve sezonske ulaznice, ako se Soniksi odreknu Kempa.

Kada je otišao, Džordž Karl je izjavio: "Kada se 'trejd' desio, ne mogu da kažem da mi nije bilo žao. Nisam trenirao mnogo igrača koji su imali talenat kao Šon Kemp ili bili dobri kao Šon Kemp. To je više stvar biznisa. Verovatno je najbolje da krenemo dalje i ovo što brže ostavimo iza sebe".

Kempa ako ne svi, onda skoro svi vole. On je od onih iskrenih, koji igraju srcem i daju celog sebe na terenu. On je igrač kojeg pamte, čak i bez titula.

Tokom poluvremena utakmice, 5. novembra 2006. godine, Kemp je predstavljen kao jedan od 16 članova "večnog tima" Soniksa. Tada je dobio najduži aplauz i stojeće ovacije od strane publike. Oni ga obožavaju. Taj grad ga bezuslovno voli. I Šon je još uvek tamo. Fizički i srcem.

Kao i Kemp, svi mi koji volimo NBA, želimo da se košarka vrati u Sijetl. Ne zna se kada, ali će se vratiti. A Kemp će biti tu kada se košarka vrati, da prenese svoj duh na nekog novog "Reign Mana".

Izvor: mondo.rs