Стејт Департмент о стању у БиХ

Судећи према извјештају за БиХ, људска права у тој земљи се добро крше, нарочито када је ријеч о правима радника, новинара, избјеглица, жена и дјеце, али и затвореника. Корупција превладала у многим институцијама.

Босна и Херцеговина 14.03.2019 | 07:39 Амерички Стејт департмент сачинио је извјештај о људским правима у Босни и Херцеговини у којем се, уз остало, наводи да је недостатак јасне подјеле надлежности и одговорности између 16 агенција за примјену закона резултирао повременом конфузијом. Упозорили су да је корупција превладала у многим институцијама.

Амерички државни секретар Мике Помпео представио је данас извјештај Стејт департмента о људским правима, казавши да Сједињене Америчке Државе од 1977. године подносе извјештаје како би изложиле кршења људских права тамо гдје се она појављују.

Судећи према извјештају за БиХ, људска права у тој земљи се добро крше, нарочито када је ријеч о правима радника, новинара, избјеглица, жена и дјеце, али и затвореника.

Корупција превладала у многим институцијама

Посебно је проблематизована корупција, па се наводи да су функционери често прибјегавали корупцији и да је она превладала у многим институцијама.

"Корупција је била нарочито присутна у јавном сектору здравства и образовања, јавним набавкама, процедурама запошљавања. Мноштво државних, ентитетских, кантоналних и општинских управа је законима и прописима успоставило систем у којем недостаје транспарентности и пружа се могућност за корупцију. Владине структура дале су корупмираним званичницима више могућности за тражење 'накнада за услуге', посебно у институцијама локалне самоуправе", стоји у извјештају Стејт департмента.

У извјештају се такође наводи да се тужилаштва сматрају неефикасним и подложним политичким утицајима.

"Оптужнице су повремено биле лоше састављене, а судске одлуке темељиле су се на нејасним или недовољним образложењима. Власти су извијестиле да је у протеклих пет година подигнуто 84 оптужнице против високих јавних званичника, од којих је 38 проглашено кривима. Јавне набавке углавном нису истраживане. Прикупљање доказа о корупцији озбиљно је отежано од 2017. када је Уставни суд одредио неуставне одредбе у бх. државном закону који уређује посебне истражне мјере. Иако су одредбе и даље на снази, власти до сада нису успјеле усвојити нове законе", наводи се у извјештају.

Радничка права и притисак на новинаре

У извјештају Стејт департмента се наводи да послодавци у приватном сектору нису увијек поштивала радничка права прописана посебним ентитетским законима.

"Забрањује се дискриминацију синдиката, али се не осигурава примјерена примјена тих заштита. Инспекције рада и судови нису се ефикасно бавили притужбама запосленика на дискриминацију синдиката. Закони прописују враћање на посао отпуштених радника у случајевима у којима постоје докази дискриминације, било због синдикалног дјеловања или из других разлога", стоји у извјештају.

Наводи се да није постигнут напредак у рјешавању структурних проблема повезаних с правима радника у приватном сектору због слабости владавине права.

"Влада није уфинковито проводила све примјењиве законе", наводи Стејт департмент.

Стејт департмент такођер наводи да су забиљежени пристисци на слободу изражавања и слободу медија, а због оптужби на рачун новинара споменут је у негативном контексту и Милорад Додик.

"Настављен је политички и финансијски притисак на медије. Лидери који оптужују медије за издају као одговор на критике појачали су се. У јуну је предсједник РС Милорад Додик оптужио опозиционе новинаре БНТВ-а Сузану Рађен Тодорић и Жељка Раљића за рад против РС", стоји у извјештају.

Наводи се, такођер, да је група ратних ветерана напала репортере портала Клиx.ба и Ал Јазеере Балканс током протеста у Сарајеву.

Дио извјештаја посвећен је слободи мирног окупљања а у том дијелу су се бавили случајем Драгичевић.

"У децембру је Министарство унутрашњих послова РС забранило групи грађана да одрже мирне протесте у Бањалуци. Прије забране, покрет 'Правда за Давида' трагао је за правдом у случају 21-годишњег Давида Драгичевића, чије убиство треба бити ријешено. 

Драгићевићева породица мобилисала је хиљаде грађана у потрази за истином и својим напорима да траже правду за све. 

Влада РС је правдала своју одлуку да забрани сва јавна окупљања групе, укључујући и протесте, тврдећи да покрет није у потпуности поштовао закон током претходних окупљања. Полиција РС је прекинула окупљање 25. децембра, приликом чега је ухапшено 20 присталица 'Правде за Давида', укључујући и два члана Партије демократског прогреса (ПДП) - предсједника Борислава Бореновића и делегата у Народној скупштини РС Драшка Станивуковића.

Неки новинари и демонстранти су навели да је током хапшења полиција користила прекомјерну силу против демонстраната, те су објавили фотографије на којима се чини да су њихове тврдње подржане"

(БН/Клиx)