Млади треба да се боре за будућност

- Млади на Балкану треба да се боре за будућност ослобађајући се од политика подела и национализма у својим земљама, каже Ханс Свобода.

Регион 13.03.2019 | 07:33 Председник Међународног института за мир и бивши члан Европског парламента истовремено истиче да и ЕУ и државе Југоисточне Европе треба посвећено да раде да младима створе шансе и увере их да је останак у њиховој земљи најбољи избор за њих.

Свобода је пре панела "Младе генерације за нови Балкан 2030: Ка алтернативним хоризонтима'', који је одржан у Београду, а пре тога у Приштини и Скопљу, рекао Тањугу да је циљ дебате да се дискутује о томе како би Балкан требало да изгледа за 11 година и какву будућност могу да очекују они који ће тада имати 30, 40 или 50 година. 

''Важно питање је да ли ће најбољи и даље одлазити из својих земаља јер не виде визију која их охрабрује да остану, шта може да се уради да врате они који су у иностранству стекли нова искуства и знања и како да их искористе у својим земљама'', навео је Свобода. Нагласио је да то где ће Балкан бити 2030.године зависи, пре свега, од напора самих земаља тог региона. 

''Ако национализам и разни митови не буду више доминантни, могуће је наћи практична решења да се унапреди здравство, образовање, уради више за децу која би остала овде'', каже Свобода и додаје да то питање зависи и од ЕУ. 

''Од тога да ли ће ЕУ одржати обећања и прихватити балканске земље, политички, економски и друштвено, у своју велику породицу. Обе стране, и ЕУ и државе, треба посвећено да раде како би младим генерацијама пружиле наду да је останак у њиховим земљама најбољи избор за њих'', нагласио је Свобода. 

Сматра да на младима није да се жале и да напуштају земљу, ако се ништа не промени, већ да прихвате изазов које доноси дигитална ера и нове професије, као и идеју заједништва и медјусобне сарадње, а не подела. 

''На Балкану се људи још деле по томе којој земљи, нацији и религији припадају, иако су потребе свих исте. Млади треба да инсистирају на промени таквих политика, треба да схвате да су такве поделе 'храна политичара' и да им покажу да заговорници тога више нису прихватљиви градјанима'', поручио је Свобода. 

Како је рекао, и у Београду и у Приштини инсистирано је позитивном приступу будући да су млади на Балкану, истиче Свобода, уједињени у истим жељама - да имају посао, редовне приходе, да могу да заснују породицу, да виде напредак не само у заради већ и у питањима као што су заштита животне средине, квалитетнија здравствена нега, боље образовање за децу... 

Све земље Балкана су у ЕУ, границе су отворене, питање Косова и Метохије решено, а емиграције заустављене - тако би Балкан требало да изгледа 2030.године из визуре учесника панела медју којима је и бивши програмски директор Европског покрета за антирасистичко покретање Ђорђе Бојовић. 

Како је објаснио, иницијатива ''Хоризонти 2030'' покренута како би се видела перспектива Балкана за 11 година и које одлуке сада треба донети како би се остварио циљ - да сви живимо у сигурним, просперитетним европским друштвима. 

Да би се то остварило, истиче Бојовић, неопходно је да млади буду укључени у доношење одлука, због чега је, каже, широм Балкана покренута дебата у којој учествују доносиоци одлука, активисти, представници политичких партија, чланови академске заједнице... 

''Надам се да ће све земље на Балкану бити у ЕУ или близу да постану њене чланице, да ће бити решени сви билатерални спорови, пре свега питање Косова и однос Београда и Приштине и да ћемо нормално сарадјивати на добробит оба друштва'', казао је Бојовић и истакао значај улоге младих у креирању будућих политика. 

''Млади су све активнији широм Балкана и за то јесте заслужна политика из 90-их и 2000-их. Млади данас треба да дигну свој глас и истакну своје идеје како 2030.године, када буду доносиоци одлука, живели политике које сада креирају'', навео је Бојовић. 

Предавач на Универзитету у Бечу Ведран Џихић рекао је да дубоко верује у јавни дијалог, размену мишљења и аргумената и да млади треба да буду искрени и отворени и да постављају тешка питања каквих је, каже, данас много на Балкану. 

''Једно од таквих је и дијалог Београда и Приштине, затим постоји ли начин да зауставимо миграције и одлазак становништва. Када је реч о европским интеграцијама, треба да се запитамо постоји ли права воља да се интегришемо у ЕУ или лажемо једни друге и претварамо се'', казао је Џихић. 

Како је најављено дискусије у оквиру иницијативе ''Младе генерације за нови Балкан 2030: Ка алтернативним хоризонтима'' биће настављене у Паризу, Букурешт и Бриселу.

(Тањуг)