Mladi treba da se bore za budućnost

- Mladi na Balkanu treba da se bore za budućnost oslobađajući se od politika podela i nacionalizma u svojim zemljama, kaže Hans Svoboda.

  • Vijesti
  • Region


Predsednik Međunarodnog instituta za mir i bivši član Evropskog parlamenta istovremeno ističe da i EU i države Jugoistočne Evrope treba posvećeno da rade da mladima stvore šanse i uvere ih da je ostanak u njihovoj zemlji najbolji izbor za njih.

Svoboda je pre panela "Mlade generacije za novi Balkan 2030: Ka alternativnim horizontima'', koji je održan u Beogradu, a pre toga u Prištini i Skoplju, rekao Tanjugu da je cilj debate da se diskutuje o tome kako bi Balkan trebalo da izgleda za 11 godina i kakvu budućnost mogu da očekuju oni koji će tada imati 30, 40 ili 50 godina. 

''Važno pitanje je da li će najbolji i dalje odlaziti iz svojih zemalja jer ne vide viziju koja ih ohrabruje da ostanu, šta može da se uradi da vrate oni koji su u inostranstvu stekli nova iskustva i znanja i kako da ih iskoriste u svojim zemljama'', naveo je Svoboda. Naglasio je da to gde će Balkan biti 2030.godine zavisi, pre svega, od napora samih zemalja tog regiona. 

''Ako nacionalizam i razni mitovi ne budu više dominantni, moguće je naći praktična rešenja da se unapredi zdravstvo, obrazovanje, uradi više za decu koja bi ostala ovde'', kaže Svoboda i dodaje da to pitanje zavisi i od EU. 

''Od toga da li će EU održati obećanja i prihvatiti balkanske zemlje, politički, ekonomski i društveno, u svoju veliku porodicu. Obe strane, i EU i države, treba posvećeno da rade kako bi mladim generacijama pružile nadu da je ostanak u njihovim zemljama najbolji izbor za njih'', naglasio je Svoboda. 

Smatra da na mladima nije da se žale i da napuštaju zemlju, ako se ništa ne promeni, već da prihvate izazov koje donosi digitalna era i nove profesije, kao i ideju zajedništva i medjusobne saradnje, a ne podela. 

''Na Balkanu se ljudi još dele po tome kojoj zemlji, naciji i religiji pripadaju, iako su potrebe svih iste. Mladi treba da insistiraju na promeni takvih politika, treba da shvate da su takve podele 'hrana političara' i da im pokažu da zagovornici toga više nisu prihvatljivi gradjanima'', poručio je Svoboda. 

Kako je rekao, i u Beogradu i u Prištini insistirano je pozitivnom pristupu budući da su mladi na Balkanu, ističe Svoboda, ujedinjeni u istim željama - da imaju posao, redovne prihode, da mogu da zasnuju porodicu, da vide napredak ne samo u zaradi već i u pitanjima kao što su zaštita životne sredine, kvalitetnija zdravstvena nega, bolje obrazovanje za decu... 

Sve zemlje Balkana su u EU, granice su otvorene, pitanje Kosova i Metohije rešeno, a emigracije zaustavljene - tako bi Balkan trebalo da izgleda 2030.godine iz vizure učesnika panela medju kojima je i bivši programski direktor Evropskog pokreta za antirasističko pokretanje Đorđe Bojović. 

Kako je objasnio, inicijativa ''Horizonti 2030'' pokrenuta kako bi se videla perspektiva Balkana za 11 godina i koje odluke sada treba doneti kako bi se ostvario cilj - da svi živimo u sigurnim, prosperitetnim evropskim društvima. 

Da bi se to ostvarilo, ističe Bojović, neophodno je da mladi budu uključeni u donošenje odluka, zbog čega je, kaže, širom Balkana pokrenuta debata u kojoj učestvuju donosioci odluka, aktivisti, predstavnici političkih partija, članovi akademske zajednice... 

''Nadam se da će sve zemlje na Balkanu biti u EU ili blizu da postanu njene članice, da će biti rešeni svi bilateralni sporovi, pre svega pitanje Kosova i odnos Beograda i Prištine i da ćemo normalno saradjivati na dobrobit oba društva'', kazao je Bojović i istakao značaj uloge mladih u kreiranju budućih politika. 

''Mladi su sve aktivniji širom Balkana i za to jeste zaslužna politika iz 90-ih i 2000-ih. Mladi danas treba da dignu svoj glas i istaknu svoje ideje kako 2030.godine, kada budu donosioci odluka, živeli politike koje sada kreiraju'', naveo je Bojović. 

Predavač na Univerzitetu u Beču Vedran Džihić rekao je da duboko veruje u javni dijalog, razmenu mišljenja i argumenata i da mladi treba da budu iskreni i otvoreni i da postavljaju teška pitanja kakvih je, kaže, danas mnogo na Balkanu. 

''Jedno od takvih je i dijalog Beograda i Prištine, zatim postoji li način da zaustavimo migracije i odlazak stanovništva. Kada je reč o evropskim integracijama, treba da se zapitamo postoji li prava volja da se integrišemo u EU ili lažemo jedni druge i pretvaramo se'', kazao je Džihić. 

Kako je najavljeno diskusije u okviru inicijative ''Mlade generacije za novi Balkan 2030: Ka alternativnim horizontima'' biće nastavljene u Parizu, Bukurešt i Briselu.

(Tanjug)

KOMENTARI4
POŠALJITE PORUKU

Stari mladić

13.03.2019 08:18

Većina mladih ljudi na Balkanu uopšte nije zainteresovana za politiku i društvena zbivanja u njihovim zemljama, već razmišljaju i smišljaju kako da pobjegnu u razvijene zemljei tu grade svoju budućnost. Za takvu situaciju krive su političke elite, kojima su u prvom planu lični interesi, međusobna prepucavanja i svađe, a ne briga o narodu i njegovom normalnom životu.Što je najgore, te političke elite, npr u BiH, su na vlasti veoma dugo , a i dalje se svim sredstvima bore da zadrže svoje pozicije, te se nikakav napredak ne može ni očekivati.

Nato je taj koji ugrozava slobode mnogih pa i ljudi na nasem prostoru

Realno

13.03.2019 09:28

Omladinac_BiH

13.03.2019 08:25

BiH ima veliku perspektivu kao vojni poligon ili za naseljavanje izbjeglica iz cijele Evrope.

Mladić

13.03.2019 20:49

Koliko ja znam, mi jedino treba da umremo. A na grobu će nam pisati: "Trebali smo..."

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.