Хоће ли и гориво бити скупље?

На свјетским су тржиштима цијене нафте прошле седмице порасле, али њихов је раст био ограничен због страховања улагача да ће успоравање раста највећих глобалних привреда изазвати слабљење потражње за енергентима.

Босна и Херцеговина 11.03.2019 | 08:57 На лондонском је тржишту цијена барела прошле седмице порасла 1 одсто, на 65,75 долара, док је на америчком тржишту барел поскупио 0,5 посто, на 56,05 долара.

Подршку цијенама пружају вијести да се чланице Организације земаља извозница нафте (ОПЕЦ) и њени партнери на челу с Русијом, придржавају лањског договора о смањењу производње за 1,2 милиона барела дневно.

Додатну им подршку пружа и смањење производње у Венецуели и Ирану због америчких санкција.

Уз то, улагачи се надају трговинском договору између САД-а и Кине, што би могло утицати на стабилизацију раста кинеске и глобалне привреде. 

Засад је то само нада јер сви посљедњи подаци указују на успоравање раста највећих свјетских привреда. 

У петак је објављено да је у САД-у у фебруару број запослених порастао за само 20.000, што је најмањи раст од краја 2017. године, док су аналитичари у анкети Реутерса очекивали 180.000.

Ти подаци указују на успоравање раста америчке привреде у првом тромјесечју ове године, што је додатно забринуло улагаче, ионако поколебане због слабих показатеља из Кине, који указују на даље успоравање раста друге по величини свјетске привреде. 

Кинески је извоз, наиме, у фебруаруи пао за 20,7 одсто у односу на исти мјесец прошле године, што је његов највећи пад у три године и знатно већи од 4,8 одсто, колико су очекивали аналитичари у анкети Реутерса.

То указује на слабост иностране потражње, док на слабљење домаће потражње указује податак о 5,2-постотном паду увоза, већем у односу на 1,4 одсто колико су очекивали аналитичари.

Уз то, прошле седмице је Европска средишња банка (ЕЦБ) знатно смањила процјене раста привреде еврозоне у овој години, с претходних 1,7 на 1,1 одсто, што потврђује да се раст највећих свјетских привреда успорава.

То је изазвало оштар пад цијена дионица на свјетским берзама.

„Ако се настави пад цијена дионица, то би могло притиснути и цијене нафте”, каже Бриан ЛаРосе, аналитичар у компанији Унитед-ИЦАП.

И док макроекономски подаци најављују успоравање раста или чак слабљење потражње за нафтом, производња у САД-у и даље се креће на рекордним нивоима од око 12 милиона барела дневно, што је досад највиши ниво производње једне земље у свијету.

Ипак, могуће је очекивати смањење производње у САД-у, с обзиром да је у петак компанија Бакер Хугхес објавила да је прошле седмице број активних нафтних постројења у САД-у смањен трећу седмицу заредом.

Број активних постројења смањен је за њих 9, на укупно 834, што је њихов најмањи број од маја прошле године.

Због очекивања да ће ове године цијене нафте ослабити у односу на лани, дио произвођача планира срезати производњу. Али ако цијене нафте порасту, те планове би могли и одгодити.

(Бука)