Вјерујете ли сад у шампионски пелцер?
Повратак успаваног џина и сећање на ону славну ноћ '99. . .
Фудбал 07.03.2019 | 21:55
Убица више нема дечије лице, прошло је 20 година од те вреле ноћи у Барселони када је поготком у 93. минуту нокаутирао Бајерн и однео му испред носа трофеј Лиге шампиона. И поништио ону Линекерову теорију да је фудбал у којој увек побеђују Немци.
Овог пута је био Париз. Био је опет један Немац на клупи противничког тима... Солскјер овог пута није ушао с клупе на терен, већ је са клупе гледао и дириговао игром отписаног састава, после 0:2 на Олд Трафорду. Шампионски пелцер... То је оно што је терало Црвене ђаволе напред на Парку принчева.
Када погледају ка клупи, уместо намргођеног џангризавог Португалца, виде вечито насмејано и смирено лице Норвежанина који је на претходних 16 утакмица као „вршилац дужности“ у Јунајтеду изгубио само једном. Од ПСЖ-а.
И прошле ноћи је поништио и тај „минус“. На исти онај начин као 1999. Овог пута није он подметнуо ногу да усмери лопту у мрежу, али тај његов пелцер који је донео у до темеља пољуљани Манчестер, процветао је у Паризу. Писаће се заувек да је Маркус Рашфорд био тај који је избацио ПСЖ, али јасно је ко је заиста био „стрелац“ тог гола. Чији је рукопис величанствене победе тима који је пре само три месеца изгледао као разбијена банда чак и против скромних енглеских премијерлигаша.
После тријумфа, у свлачионици се појавио и Сер Алекс Фергусон. Широки осмех зајапуреног Шкотланђанина показао је сав понос због Солскјеровог новог преокрета. Да, он га је томе научио...
"Фантастична ноћ. Ово вече ћемо памтити заувек. Ово је дух Манчестер Јунајтеда, дивно је било видети шефа у свлачионици после утакмице. Момци су то заслужили, били су апсолутно величанствени", казао је Солскјер. Норвежанина је одмах по изласку са терена интервјуисао Гери Невил, још један од асова из златног Фергијевог периода. И наравно је да су питања била забавна: "Кажи ми, на колико година желиш уговор, колику плату и где желиш да ти поставимо статуу?"
"Не, не, не... Сачекајмо до лета, да видимо шта че се десити", узвратиће се Солскјер, кроз исти онај дечачки осмех из играчких дана. "Колико овај тим још може? Можемо да идемо да краја! Али хајде прво да сачекамо жреб, па утакмицу по утакмицу. Ми смо увек веровали да можемо да прођемо, то је главна ствар - веровање. То је Манчестер Јунајтед. Пенал? Нисам добро видео ситуацију. Надам се да је арбитар добро проценио".
Новинари дуго нису одустали од питања о уговору за Солскјера. Трајном уговору... Многи су предвиђали да ће потписати још ноћас, али то се није догодило...
"Радим свој посао најбоље што могу. Није на мени да одлучујем о томе. У крајњем случају, није важно да ли сам овде или не. Увек ћу помоћи, дати своје мишљење. Ја волим овај клуб".
Манчестер Јуњтед постао је први клуб у историји Купа/Лиге шампиона који је после 0:2 код куће успео да прође даље. Тај подвиг још је већи ако се у обзир узме чињеница да су што због повреда, што због суспензија из конкуренције испала чак десеторица старијих, искуснијих играча. Ромелу Лукаку и Маркус Рашфорд прихватили су на своја плаћа највећу одговорност...
"Били смо согурни и пре утакмице да можемо, то је природно за нас. Играмо док судија не одсвира крај. Била је част играти са Маркусом", казао је Лукаку.
Рашфорд је признао да је било страха пред извођење пенала.
"Чекање је најтежа ствар. Покушао сам да се смирим, говорио себи да су то ствари које радим сваког дана. И успео сам".
Велику журку што су Ђаволи организовали у Паризу није пропустио ни Ерик Кантона. После утакмице настала је већ сада чувена фотка с почетка текста.
Баш моћно изгледа, шта кажете?
Као да вришти: Успавани џин се враћа!
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар