Прича: Тријумф наде и дилема око Риверса...

Ова победа можда није бриљантна као неке претходне, нити је доказ тактичке моћи, али је указала да Звезда и даље у себи има онај шампионски карактер. Да узме оно што јој припада чак и када изостане моменат естетске лепоте у игри.

Кошарка 04.03.2019 | 23:00 Кроз порођајне муке до победе. Џо Регланд је хладне главе, у завршници која је припала само њему „помогао“ Црвеној звезди да се одлучи и изабере на кога ће (највероватније) ићи у полуфиналу плеј-офа Јадранске лиге. Момак ангажован за велике утакмице и финише попут оног јучерашњег показао је екипи и стручном штабу ширу слику - да неизвесне завршнице више нису баук. Јер, током последња два месеца Звезда се у истим сналазила као бамби на леду (примери: Уникаха, Валенсија, Лимож, Партизан...) 

Није се Звезда прославила у дербију нимало пријатном за око. Да ли је фантастичан двобој за пехар у Нишу толико подигао очекивања, или су кошаркаши два тима били у минус фази, али из физички чврсте и на секвенце мучне утакмице једино ће се памтити последњих 120 секунди. Звезда се храбро суочила са духом не тако давне прошлости, скинула рукавицу и распалила му шамар. Није дозволила да је поново одвуче преко ивице амбиса и баци у понор чије би последице можда биле кобне у самом финишу најважнијег тренутка сезоне. 

Ова победа можда није бриљантна као неке претходне, нити је доказ тактичке моћи, али је указала да Звезда и даље у себи има онај шампионски карактер. Да узме оно што јој припада чак и када изостане моменат естетске лепоте у игри. 

Уосталом, Црвена звезда је морала да иде на победу. Не само због професионалне обавеза, већ дерби као такав увек изискује потребу да се укњижи она најслађа рецка у тефтер, без обзира на сулуда, макијавелистичка размишљања која је Милан Томић ефектно поништио уз поруку: „Дођите на моје место, па калкулишите“.

Пошто је извесно да ћемо ускоро гледати бар још два вечита дербија, важнија од свих досадашњих у овој сезони, Црвена звезда сада може да се окрене тактичкмом склапању коцкица и стварању механизама потребних да се прође бар прва етапа у шампионској трци. Стручни штаб је из прве руке, у кратком временском интервалу могао да уочи све Партизанове слабости, а једна од њих је - Мајкл Оџо.

Нигеријац можда није синоним кошаркашког мајсторства, али све техничке недостатке зна да надокнади харизмом, борбеним ставом, енергијом и суровом демонстрацијом силе у рекету, што је учинио и у недељу увече. Црно-бели са центрима потпуно другачијих карактеристика једноставно нису имали адекватан дефанзивни одговор. Џока Лендејла је Оџо у неколико ситуација умео да баци на паркет као у одмеравању осмака и четвртака, а када је постало јасно да Мајк Цирбес није пробио кочнице и баријере које му не дозвољавају да буде онај стари, Оџо је преузео огроман терет на себе и подсетио на то колико је недостајао у Нишу. Његова можда и најбоља рола у црвено-белом дресу додано је добила на тежини када је Милан Томић открио да је 31 минут на паркету одиграо без тренинга и са повредом зглоба.

Ако је Регланд херој, а Оџо победник утакмице, онда је Кеј Си Риверс неко ко је после дербија пробудио оно увек присутно зрно сумње. Шампион Евролиге из 2015. године није се у најбољем светлу представио гледалишту, иако је на Мали Калемегдан дошао са епитетом играча озбиљног искуства. Мада му је и Томић скинуо притисак изјавом да је „тешко играти дерби на дебију“, остаје да је Риверс оваквих, па и већих утакмица већ имао у десетогодишњој европској каријери. 

Риверс је кроз прве минуте у црвено-белој опреми платио данак изостанку такмичарског ритма у последњих месец дана, због чега се повела дилема око тога шта и колико заиста треба очекивати од њега?

"Било ми је компликовано да стекнем осећај јер нисам играо на Купу и без утакмице сам готово месец и кусур дана. Покушавам да пронађем хемију са саиграчима, али јесте било тешко", рекао је Риверс у разговору с новинарима после утакмице, па признао:

"Био сам фрустриран. Дуго нисам играо, а очекивања јавности су велика. Било је доста чекања и онда дође оваква партија... Знам шта се очекује од мене, професионалац сам десет година, имам и сам очекивања од себе. Психички је све у реду, ово је био само лош дан".

Доведен да првенствено растерети Билија Берона и Џоа Регланда, Риверс сада мора да прође убрзани курс „регионалне кошарке“ и навикне се на нове услове, саиграче и атмосферу. Јер, ни Црвена звезда, ни бивши кошаркаш Реала, Бајерна и Панатинаикоса неће имати тај луксуз да предуго чекају да се мозаик савршено уклопи. 

"На тренинзима је све другачије, хемија је добра, али тада играмо једни против других. Ово је нешто сасвим друго. Још се уигравамо, налазимо баланс у ротацијама. Идемо даље, доћи ће све на своје", каже Риверс и појашњава:

"Мој задатак је да помогнем Регланду у организацији напада, али и да радим све оне друге ствари које сам радио у Панатинаикосу: напад с ниског поста, шут, одбрана. Сада је то процес".

Резултати истог мораће да буду видљиви и опипљиви ускоро. У супротном, његова и Звездина сезона могла би да има расплет каквом се нису надали... Није време за доношење закључака, али и Риверс зна да у наредних месец дана мора да направи велики заокрет. Само тако ће обе стране моћи да профитирају. 

Извор: моззартспорт

Фото: Стар Спорт