"Тито је могао спријечити рат"

Јосип Броз Тито је учинио много добрих ствари, али је пропустио прилику да Југославију трансформише у демократску државу. Сматрам да у том случају никада не би дошло до рата - тврди Бреговић.

Босна и Херцеговина 28.02.2019 | 21:39 Горан Бреговић, једна од највећих балканских звијезда, говорио је за британски "Гуардиан" о дјетињству у Сарајеву, комунизму и Јосипу Брозу Титу, Бијелом дугмету, али и животу данас и будућим плановима.

"Били смо сиромашни, али када се осврнете на тај период, схватите да је то вјероватно било најбоље вријеме у нашој историји. Било је то вријеме мира. Моја мајка је Српкиња, отац Хрват, а једини проблем у нашој кући је био то што је отац пио... Био је у југословенској армији и они су много пили", испричао је Бреговић присјећајући се свог дјетињства проведеног у Сарајеву.

"Гуардиан" је писао и о Брегином живописном животу. Био је главна рок звијезда у бившој Југославији, а након тога је писао награђиване филмске партитуре, компоновао за оркестар и постао најбољи промотер ромске музике с Балкана.

Продао је више од шест милиона албума и сарађивао с бројним музичарима - од Иггy Попа до Скотта Вокера и покојног Рашида Тахе. Бреговић себе описује као старомодног типа који не снима видео спотове и не појављује се на ТВ-у, а своју музику представља путујући свијетом на бескрајној глобалној турнеји.

"Одрастао је окружен музиком хришћана, Јевреја и муслимана који су коегзистирали у граду и то је период и утицај који слави у дјелу 'Три писма из Сарајева'. Бреговић тврди да је главни град БиХ метафора нашег времена, јер оно што смо видјели у Сарајеву након 1991. године сада видимо широм свијета. Данас смо добре комшије, а сутра пуцамо једни на друге јер смо различитих религија", пише "Гуардиан".

Бреговић је синоћ у француском граду Рену представио пројекат "Три писма из Сарајева". Ријеч је о дјелу којим доминирају три углавном инструментална одломка у форми три писма - јеврејско, муслиманско и хришћанско. Та фузија има своје коријене у Сарајеву.

"Мој отац је аматерски свирао виолину и желио је да његов син ради исто па сам као дјечак ишао на часове виолине. Међутим, био сам више тип за гитару. Сам сам учио да свирам, не могу рећи да сам едукован", испричао је.

Са 17 година је почео свирати, али убрзо је почео користити дроге и због тога му је мајка забранила да свира. Четири године слиједио је њене савјете - уписао је студиј филозофије на Универзитету у Сарајеву. Требао је постати професор марксизма али одједном је драматично промијенио смјер.

"Нисам полагао завршне испите и то ме је спасило те судбине. Умјесто тога сам постао рок звијезда и био сам највећи. Моји хероји су биле британске рок звијезде попут Лед Цепелина, јер ако свираш гитару онда желиш бити попут осталих згодних гитариста, попут Џимија Пејџа", рекао је.

Након тога је оформио бенд Бијело Дугме који је након издавања првог албума 1974. године уздрмао југословенску музичку сцену мјешавином хард рока, фолка и ромске музике.

"Био сам велика рок звијезда, а Роми су нам помагали да се загријемо прије изласка на бину. У свлачионици нам је увијек свирала ромска лимена музика, то је било лудило. Увијек сам мислио да је балканска ромска музика почетак панка - више лудило, него музика. Панк је умро с пјесмом 'Год Саве Тхе Qуеен'", рекао је.

Новинар "Гуардиана" питао је и због чега је група Бијело дугме била тако посебна.

"Роцк’н’ролл је био важнији у комунизму него у западним земљама. Ако сте били паметни и довољно опрезни, могли сте послати веома важне поруке. Данас то можда дјелује дјетињасто, али било је веома важно да мој пјевач у једном тренутку може бити одјевен у бијелу униформу попут Тита, а у другом у црну попут полицајца у нацистичком концентрационом логору. То је очита алегорија комунизма и комунистичких режима", рекао је Бреговић.

На питање шта данас мисли о Јосипу Брозу Титу, Бреговић је рекао да је учинио много добрих ствари, али да је пропустио прилику да Југославију трансформише у демократску државу. Сматра да у том случају никада не би дошло до рата.

За вријеме опсаде Сарајева Бијело дугме се распало, а Бреговић је преселио у Париз. Оформио је Оркестар за свадбе и сахране с којим већ двадесет година свира широм свијета и постао најпознатији свјетски представник балканске ромске музике. Открио је да ће у наредном периоду у Манчестеру радити наставак опере "Кармен са сретним крајем" која ће бити базирана на причама миграната.

"Поставио сам је у Манчестер јер су ми рекли да тамо има највише различитих популација. Осим тога, велики сам фан Манчестер Јунајтеда и радујем се што ћу неколико мјесеци живјети тамо", рекао је.

Али, није познато када ће то урадити с обзиром на густ распоред који укључује концерте на Сибиру, широм Европе, Сјеверне Америке, Мексика и наравно у Сарајеву.

"Ја плаћам порез у Сарајеву. Домаћи сам композитор и морам бити тамо. Међутим, град се промијенио, изгубио је свој дух који је имао када су људи различитих националности живјети једни поред других. Примитивни рат имао је примитивне резултате и требаће нам времена да се вратимо на старо. Али, ја волим Сарајево", поручио је Бреговић.

(Клиx.ба)