Прича: Центармејкер...

Или, како су Никола Јокић и Расел Вестбрук кошаркашки слични, иако су физички, те гледајући по позицији, потпуно различити?

Кошарка 06.03.2019 | 22:45
Прича: Центармејкер...
Имали смо пре неко вече шансу да гледамо судар Денвера и Оклахоме, а у исто време да видимо обрачун Николе Јокића и Расела Вестбрука. Два играча која су на изглед потпуно другачија, а у ствари су толико кошаркашки слична.

Како је то могуће? Том темом се позабавио, занимљиво, и аустралијски сајт Спортингнеwс.

Вестбрук би могао да се опише као један од физички најнадаренијих кошаркаша на свету. Он користи 191 центиметар висине и 91 килограм тежине да лети тереном 100 километара на сат и да кажњава противнике који једноставно не могу да се изједначе с његовим интензитетом.

Када описујемо нашег Јокића "физички најнадаренији спортитста на планети" свакако не би могао да буде пријемчив атрибут. Он са 213 центиметара и 113 килограма никако није сличан Вестбруку. Никада превише брз и увек под контролом. Игра у темпу у ком његов необично велики кошаркашки ИQ може да оркестрира све што се догађа на паркету.

Расел је агресиван, енергичан, динамичан и користи своју експлозивност као мало ко у овој игри.

Никола је лукав, технички и тактички веома поткован, мало спор и шашав. Како може да буде било каквих сличности између њих? Наведимо неке...

Вестбрук је атипичан играч далеко од стереотипа везаних за позицију коју игра. Звучи познато?

Јокић није плејмејкер, али је "Центармејкер". Ради све што и плеј, само са позиције центра. И из тела центра. Што је невероватно. Никола је можда већ сада стигао до титуле центра који најбоље асистира у НБА историји. Има 24 године и 7,7 асистенција по утакмици.

У тој статистичкој категорији је међу пет асистената у овој сезони НБА лиге. Ако и на крају шампионата буде међу пет, постаће први центар који је то учинио још од Вилта Чембрлејна из 1968. године!

Какав податак!

Јокић је један од најбољих додавача у целој лиги, не само на својој позицији.

Вестбрук је у сезони 2016/2017 када је био МВП завршио у најбољих 10 по скоковима у лиги. То није успело ниједном беку од Оскара Робертсона и 1962. године. У сезони 2017/2018 је био 11. скакач лиге! И то са својом висином коју има. Можда је и најбољи скакач међу ниским играчима у историји НБА лиге!

Тако да овде имамо центра који асистира боље него већина плејева и бекова, али и ниског играча који скаче боље од већине високих играча. Па зато и не чуди што обојица могу да ходају у сну до трипл-дабла на свакој утакмици. Јер, остатак статистичких колона ће се сам попунити.

Вестбрук је ходајући трипл-дабл. У каријери их им 128 што га ставља на трећу позицију у историји иза МеџикаЏонсона (138) и Робертсона (201). Јокић има 100 трипл-даблова мање, али је и играо значајно мањи број утакмица. Џокер је одиграо 285 НБА утакмица до сада, а у том моменту Вестбрукове каријере, у истим годинама, Расел је имао сам пет трипл-даблова!

Откако је наш Сомборац забележио први трипл-дабл, бележи један на сваких шест утакмица отприлике, а то је тачно исти ритам који Расел има током каријере. С тим што Денвер у мало већем броју утакмица добија када он забележи трипл-дабл него што то чини Оклахома када Вестбрук учини исто. Ове сезоне, то су два играча са највише трипл-даблова у НБА лиги. Бројке показују ипак да Јокић својим бројкама доноси више него што то чини Вестбрук за Тандере.

Ова двојица играча ће се трудити да из ноћи у ноћ пуне све три колоне и да тако одведу Денвер, односно Громовнике, до краја. Што даље. Можда користе другачије типове кошарке да попуне поменуте колоне, али је непобитна чињеница да то чине на сличан, јединствен начин, гледајући њихове примарне позиције. Толико различити, а опет толико слични попут кошаркашких "близанаца".

Завршићемо с Николом Јокићем. 

Може бити да ће се за 20 или 30 година о Николи Јокићу причати и писати као о човеку који је променио смисао центарске позиције, можда и кошарке. То већ сада можемо да кажемо да не претерамо. Више то нису робусни људи, јаки и високи који играју леђима и уносе противника у кош. Јокић је нешто посебно, ендемска врста. Од буцка који је касно почео да игра кошарку, стигао је до звања Ол стара. До некога чије се име све чешће повезује са именима највећих кошаркаша у историји, рецимо Чембрлејна.

Зна се за откад је Бога и света за плејмејкера, зна се и за центра, али ниједан нас високи играч својим кретњама, преношењем лопте, “Тео” асистенцијама (без гледања) и прегледом игре - није до сада натерао да употребимо израз “Центармејкер”.

Јокић јесте. То је његова позиција.

Извор: моззартспорт

Коментари / 0

Оставите коментар