Priča: Centarmejker...

Ili, kako su Nikola Jokić i Rasel Vestbruk košarkaški slični, iako su fizički, te gledajući po poziciji, potpuno različiti?

Košarka 06.03.2019 | 22:45 Imali smo pre neko veče šansu da gledamo sudar Denvera i Oklahome, a u isto vreme da vidimo obračun Nikole Jokića i Rasela Vestbruka. Dva igrača koja su na izgled potpuno drugačija, a u stvari su toliko košarkaški slična.

Kako je to moguće? Tom temom se pozabavio, zanimljivo, i australijski sajt Sportingnews.

Vestbruk bi mogao da se opiše kao jedan od fizički najnadarenijih košarkaša na svetu. On koristi 191 centimetar visine i 91 kilogram težine da leti terenom 100 kilometara na sat i da kažnjava protivnike koji jednostavno ne mogu da se izjednače s njegovim intenzitetom.

Kada opisujemo našeg Jokića "fizički najnadareniji sportitsta na planeti" svakako ne bi mogao da bude prijemčiv atribut. On sa 213 centimetara i 113 kilograma nikako nije sličan Vestbruku. Nikada previše brz i uvek pod kontrolom. Igra u tempu u kom njegov neobično veliki košarkaški IQ može da orkestrira sve što se događa na parketu.

Rasel je agresivan, energičan, dinamičan i koristi svoju eksplozivnost kao malo ko u ovoj igri.

Nikola je lukav, tehnički i taktički veoma potkovan, malo spor i šašav. Kako može da bude bilo kakvih sličnosti između njih? Navedimo neke...

Vestbruk je atipičan igrač daleko od stereotipa vezanih za poziciju koju igra. Zvuči poznato?

Jokić nije plejmejker, ali je "Centarmejker". Radi sve što i plej, samo sa pozicije centra. I iz tela centra. Što je neverovatno. Nikola je možda već sada stigao do titule centra koji najbolje asistira u NBA istoriji. Ima 24 godine i 7,7 asistencija po utakmici.

U toj statističkoj kategoriji je među pet asistenata u ovoj sezoni NBA lige. Ako i na kraju šampionata bude među pet, postaće prvi centar koji je to učinio još od Vilta Čembrlejna iz 1968. godine!

Kakav podatak!

Jokić je jedan od najboljih dodavača u celoj ligi, ne samo na svojoj poziciji.

Vestbruk je u sezoni 2016/2017 kada je bio MVP završio u najboljih 10 po skokovima u ligi. To nije uspelo nijednom beku od Oskara Robertsona i 1962. godine. U sezoni 2017/2018 je bio 11. skakač lige! I to sa svojom visinom koju ima. Možda je i najbolji skakač među niskim igračima u istoriji NBA lige!

Tako da ovde imamo centra koji asistira bolje nego većina plejeva i bekova, ali i niskog igrača koji skače bolje od većine visokih igrača. Pa zato i ne čudi što obojica mogu da hodaju u snu do tripl-dabla na svakoj utakmici. Jer, ostatak statističkih kolona će se sam popuniti.

Vestbruk je hodajući tripl-dabl. U karijeri ih im 128 što ga stavlja na treću poziciju u istoriji iza MedžikaDžonsona (138) i Robertsona (201). Jokić ima 100 tripl-dablova manje, ali je i igrao značajno manji broj utakmica. Džoker je odigrao 285 NBA utakmica do sada, a u tom momentu Vestbrukove karijere, u istim godinama, Rasel je imao sam pet tripl-dablova!

Otkako je naš Somborac zabeležio prvi tripl-dabl, beleži jedan na svakih šest utakmica otprilike, a to je tačno isti ritam koji Rasel ima tokom karijere. S tim što Denver u malo većem broju utakmica dobija kada on zabeleži tripl-dabl nego što to čini Oklahoma kada Vestbruk učini isto. Ove sezone, to su dva igrača sa najviše tripl-dablova u NBA ligi. Brojke pokazuju ipak da Jokić svojim brojkama donosi više nego što to čini Vestbruk za Tandere.

Ova dvojica igrača će se truditi da iz noći u noć pune sve tri kolone i da tako odvedu Denver, odnosno Gromovnike, do kraja. Što dalje. Možda koriste drugačije tipove košarke da popune pomenute kolone, ali je nepobitna činjenica da to čine na sličan, jedinstven način, gledajući njihove primarne pozicije. Toliko različiti, a opet toliko slični poput košarkaških "blizanaca".

Završićemo s Nikolom Jokićem. 

Može biti da će se za 20 ili 30 godina o Nikoli Jokiću pričati i pisati kao o čoveku koji je promenio smisao centarske pozicije, možda i košarke. To već sada možemo da kažemo da ne preteramo. Više to nisu robusni ljudi, jaki i visoki koji igraju leđima i unose protivnika u koš. Jokić je nešto posebno, endemska vrsta. Od bucka koji je kasno počeo da igra košarku, stigao je do zvanja Ol stara. Do nekoga čije se ime sve češće povezuje sa imenima najvećih košarkaša u istoriji, recimo Čembrlejna.

Zna se za otkad je Boga i sveta za plejmejkera, zna se i za centra, ali nijedan nas visoki igrač svojim kretnjama, prenošenjem lopte, “Teo” asistencijama (bez gledanja) i pregledom igre - nije do sada naterao da upotrebimo izraz “Centarmejker”.

Jokić jeste. To je njegova pozicija.

Izvor: mozzartsport