Сјећање Жарка Лазетића: Нека буде као 2007. године!
Ових дана Гробари призивају репризу славља на Маракани (4:2), јер ситуација по много чему подсећа на данашњу!
Фудбал 01.03.2019 | 12:45
Поготово што има доста сличности са 24. фебруаром 2007. И тад су црвено-бели имали скупљи тим, преимућство домаћег терена, двоцифрену бодовну предност на табели, утисак у јавности да ће прегазири противника... И тад је мало ко веровао у екипу из Хумске 1, међутим, олуја која је тог хладног зимског дана дувала на Топчидерском брду била је довољно снажна да сруши „неосвојиву тврђаву“, како су Делије тепале свом стадиону.
Најпре Милош Михајлов главом после корнера, па још један штопер, Бранимир Бајић из окрета, затим везиста Небојша Маринковић и као трешњица на торти мат Жарка Лазетића.
„Та утакмица буди у мени најлепше могуће емоције, из простог разлога што је на неки начин обележила моју каријеру, по њој ме навијачи Партизана, можда, највише и памте. Додатну вредност мечу дао је податак да је то било прво наше лигашко славље на терену највећег ривала после 11 година“, евоцира успомене некадашњи шпиц, сада у улози помоћног тренера у стручном штабу Парног ваљка, који је гол посветио тек рођеном братанцу и отуда оно „љуљање“ пре загрљаја са Иваном Томићем.
Причало се касније да је архитекта успеха био тадашњи тренер Мирослав Ђукић, услед одлуке да црвено-беле изненади високим пресингом, можда сличном моделу прибегне Зоран Мирковић, међутим, какав год тактика да буде чини се да је превагу донела психа и да је, у том тренутку потцењени Партизан, превазишао себе и околности које му нису ишле на руку.
„Као спортиста, пред било коју утакмицу, имаш сумње, али још више веру да нешто значајно можеш да направиш. Може да се упореди тај меч са овим, јер је разлика била, чини ми се, 14 бодова, али смо и поред тога били компактни, агресивни, знали шта хоћемо и успели смо план игре да спроведемо у дело. Можда резултат не одсликава прави однос снага, други гол смо примили пред крај, али по игри то је била најубедљивија партија Партизана на узорку великог броја година, јер смо имали још доста прилика“.
Поменуте сезоне, баш после тог убедљивог славља на Маракани, Партизан је у једном тренутку пришао на само шест бодова заостатка вечитом ривалу, назирао се велепреокрет у шампионској трци, али је наредна три окршаја са Звездом изгубио у размаку од месец дана, те од трофеја није било ништа. Зато, знају у „Земунелу“ шта им ваља чинити.
„Увек се спремаш да у најважнијим утакмицама, а дерби је такав, покажеш зашто си у Партзану. Знаш шта тај клуб значи, даје то ветар у леђа момцима да у први план истакну врлине у односу на мане. Те 2007. нам је успело, надам се да ће поново“.
Посебан оптимизам међу Гробарима провеваја подсећањем на јесењи дерби, кад је Звезда само четири дана после дуела са Наполијем у Лиги шампиона дошла у Хумску, говорило се да ће се прошетати до тријумфа, а на крају се једва спасла пораза. И та психолошка компонента припреме је значајна.
„Учинићемо све што је у нашој моћи да се што боље припрпемимо. Дубоко верујемо у своје квалитете, сви - од управе, струке до играча. Момци ће истрчати на терен са исправним ставом, а уверен сам и у огромну подршку навијача. И те 2007. било је превирања, па се југ ујединио. Осим тога, верујемо у сопствене могућности , показали смо шта можемо у првом дербију и на почетку пролећног дела сезоне, што су разлози због којих имамо право на веру у успех“, додао је Жарко Лазетић, уз Милана Лолу Смиљанића у актуленом тиму, једини сведок те чудесне победе Партизана на Маракани 24. фебруара 2007.
НИКОЛИЋ – ЦЕНТАРФОР КАКВОГ ПУБЛИКА ЖЕЛИ
Шест голова у прва два пролећна кола – од чега је пет дело нападачког тандема Рикардо – Николић – наговештавају да Партизан спреман чека 159. дерби.
„Веома је значајно што су прорадили. Дефанзивно смо стабили током целе сезоне, што показује најмањи број примљених голова у лиги, док је ефикасност шпицева дошла до изражаја услед боље игре целе екипе. Надам се да ће се наставити. Посебно ми је драго због Николића, рећ је о центарфору каквог наша публика жели да гледа, радом на припремама показао је право лице, вероватно је и сам схватио шта му ваља чинити“,преноси утиске Лазетић, некада и сам нападач.
„НЕЋУ ДА ЧУЈЕМ НИЈЕДНУ РУЖНУ РЕЧ О ЗВЕДЗИ“
Говорећи о саветима који нису стриктно фудбалски, помоћни тренер Партизана указао је на битан детаљ, као предуслову да уопште гледамо добар фудбал.
„Сав могући респект ривалу. Без обзира на тензију, момци би требало да се понашају спортски и да уживају, да на терену покажу каквим квалитетима располажу и да претворе снове у јаву, јер ово је утакмица за тако нешто“, поручује Лазетић.
Нисмо могли да одолимо, а да на овом месту не подсетимо на говор који је, као тренер омладинаца, држао екипи за коју је пре две сезоне играо Светозар Марковић.
„Лазетић нас учи да будемо људи. Што се каже, господа у копачкама. Најбољи пример за то су дешавања са вечитих дербија минуле сезоне, у Кадетској лиги Србије. После пораза на Маракани, из Звездине свлачионице чуле су се погрдне песме на рачун Партизана. Није нам било право. Наш тренер је честитао црвено-белима, јер су у том тренутку били бољи. Пред крај првенства дерби се играо у „Земунелу“, практично решавао питање првака. Пред утакмицу шеф држи говор, између осталог каже: „Момци, ви представљате Партизан, нећу да чујем ниједну ружну реч о Звезди. Она је наш противник, а ово је само игра". Победили смо и послушали педагога у лику тренера, јер то није био изолован случај, него принцип. Лепо нам је Лазетић говорио: "Никад, али никад, не вређајте ривала. Не певајте против њега. То, децо, никуда не води". Нажалост, људи какав је Жарко Лазетић су ретки у нашем фудбалу“, открио је у зиму 2008. Марковић.
Нека све буде чисто у суботу.
Извор: моззартспорт
Фото: МН Пресс/Старспорт
Коментари / 0
Оставите коментар