Политика и спорт - има ли границе?

Како стати на крај људима који злоупотребљавају спорт на тај начин што обављају прљаве послове, кријући се под именом навијача и за то добијају политичку заштиту? Гдје је граница између спорта, политике и хулиганства? Проблем треба тражити у породици, институцијама и у друштву, истакнуто је у емисији “Глобално” БН телевизије.

Република Српска 27.02.2019 | 22:08
Политика и спорт - има ли границе?
Недавни напад на ватерполисте Србије у Сплиту оставио је горак укус иза себе. Да политика нема утицаја – није истина. Међутим, политика није једини мотив, каже бивши ватерполиста Александар Шапић.

“Та политика увијек иде горе-доље. Посљедњих двадесет и нешто година, откада је рат стао, ти односи су, у зависности од интереса политичара у региону, ишли мало горе, мало доље. Ко год каже да то нема утицај на средине у којима људи живе - није у праву. Мора са свих страна да се поведе рачуна да се овакве ситуације избјегну, колико је то могуће”, објашњава Шапић.

“Од завршетка рата у БиХ ране још нису зацијелиле и свако гостовање је веома ризично. Тако је и Премијер лига БиХ доносила закључке о забрани гостовања навијача и управо тај национализам, односно екстремизам, код појединаца се испољава на стадионима и каналише се за мржњу према другима. Од 2000. године било је стотине инцидената између навијачких група. То није новост, то је свакодневица”, истиче спортски новинар Раде Јокић.

Рјешење је у тражењу рјешења, каже спортски новинар Зоран Шећеров.

“И ми, и они у Србији, у БиХ и Хрватској и свакој другој држави – увијек се бавимо посљедицама. Никад се не бавимо узроцима, а узроци су, заправо, нешто што треба лијечити”, каже Шећеров.

“Сама појава хулиганства говори да друштвене норме немају своју снагу, ни правне, ни моралне природе. Јасна и очигледна је веза политичких и навијачких структура. Недостатак закона подстиче младе људе да дјелују девијантно”, тврди социолог Станислав Томић. Он каже да постоји и одређена синергија између политике и навијачких група.

“Политичари су потребни навијачима у одређеном смислу, као нека врста заштите. С друге стране, политичарима су потребни навијачи ради анимирања масе и манипулација таквим групама је погодна за политичке интересе. Зато не чуди та синергија. И једно и друго показује слабост друштвених норми”, објашњава Томић.

Када бисмо мање пажње посвећивали непримјереним стварима, онда би их било мање. Морамо се бавити суштином спорта и лијепим стварима. Не морамо да се волимо, али не смијемо да се мрзимо, закључили су на крају учесници емисије “Глобално”.

(БН ТВ)

Коментари / 0

Оставите коментар