Прича: Инзагијева замка за Пјонтека и Роналдов црни фебруар!

У Роми гледају у Де Росија, Икардију подсетник: шта ти се деси два пута, неизбежно се понавља и трећи пут. . .

Фудбал 28.02.2019 | 21:50
Прича: Инзагијева замка за Пјонтека и Роналдов црни фебруар!
Сви су отишли задовољни са Олимпијског стадиона у уторак вече после првог меча полуфинала Купа Италије. Лацио и његови навијачи јер су се прибојавали краха против Милана у налету, Росонери и њихови тифози јер су и поред најлошијег меча у 2019. години избегли пораз и сачували мрежу. Кад се слегну страсти и емоције у оба табора би јучерашња утакмица морала да буде више сигнал за узбуну него тачка ослонца за наставак сезоне.

Није добра вест за Лацио што је доминирао на терену против Милана а да, притом, није ниједном загрејао како треба рукавице Донаруме. Штавише, за 90 минута Небескоплави су имали само једну шансу (Имобилеу првом полувремену, лопта је завршила пар центиметара поред стативе). Било би најлакше окривити ЧираИмобилеа за голгетерску осеку римског клуба у овој сезони, али то не би одговарало истини. Лацио је постигао 30 и кусур мање голова у односу на исти период у прошлој сезони. Мањак од 10 голова иде на рачун италијанског голгетера али сви остали голови који недостају иду на душу играча везног реда и офанзивних плејмејкера. Милинковић Савић, Луис Алберто, Пароло и Фелипе Андерсон су прошле године до краја фебруара већ постигли, заједно, 30 голова. Данашња статистика показује да је четворка Милинковић Савић, Луис Алберто, Пароло и Кореа тек на квоти 10 голова.

Један од мотива зашто Лацио постиже мање голова је поприлично једнолична и једнобрзинска игра.Инзагијеви момци не успевају да промене ритам својих акција, а ни да буду непредвидивији. Имобиле је све чешће приморан да се врати на своју половину терена како би започели офанзивну акцију. Марушић нема квалитете за Серију А, а Лулић почиње да осећа терет година. Милинковић Савић игра десет метара ниже него прошле године, Луис Алберто је бледа сенка играча од прошле године, а Кореа није адекватна алтернатива заФелипеа Андерсона. Бразилац је, подсетимо, већ постигао осам голова за Вест Хем, готово колико сва четворица његових бивших клупских другова заједно.

Ко је пажљиво гледао утакмице Милана против Аталанте и Емполија није остао изненађен лошом игром Росонера. Убедљиве победе Милана  у последња два кола првенства маскирале су серију слабостиГатузовог тима. У Бергаму и на Сан Сиру против Емполија Милан је одиграо једнако бледо прво полувреме, као против Лација. Разлика је у томе што је Пјонтек својим волшебним потезима постигао голове и галванизовао игру Милана.

Симоне Инзаги је схватио да ако блокира Пољака, две трећине посла је обављено. Тако је млађи Инзагискинуо прашину са старе тактике стриктног “маркирања” центарфора. Ачерби је буквално “поништио” Пјонтека. За Гатуза би могао да буде велики проблем ако и други тренери крену стопама Инзагија. Пјонтек није центарфор као, примера ради Џеко. Босанац има шири радијус кретања, добар дриблинг, преглед игре, једнако је добар и спреман да подели асистенцију колико и да затресе мрежу. Ставити “фластера” на Џекабило би самоубиство за сваку противничку екипу, док против Пјонтека може да буде ефикасно оружје. Пољски нападач је класичан финализатор, који види само гол, метафорички речено, права птица грабљивица, зато је за њега “кавез” најопаснија контрамера.

Лоша вест за Милан је повреда Кесија. Док Бакајоко и Биља могу да буду алтернативни, Кеси нема адекватну замену у саставу Росонера. Гатузо ће морати да пронађе неко соломонско решење ако мишићна повреда Кесија буде озбиљнија. Друга забрињавајућа околност је пад форме Суса који већ дуже време изгледа као мистериозни посматрач на терену. У целој причи, сигурност Гатузовој дружини даје одбрана са два вансеријска играча: Ромањолијем и Донарумом. Италија у њима двојици има стубове репрезентације за наредних десет година.

Следећег викенда нас чекају две велике утакмице: римски дерби и судар две првопласиране екипе Наполија и Јувентуса.

Резултати Роме у последњих десет кола, седам победа, два ремија и један пораз, не одсликавају најверније стање форме Ђалоросих. Могло би се мирне душе рећи да је често само резултат био задовољвајући за екипу Еузебија Ди Франческа. Последње две победе против Болоње и Фрозинонеа су еклатантни примери. Ђалороси имају веома квалитетан тим, добро умиксован са младим, зрелим и искусним фудбалерима: од Заниола и Пелегринија,  преко Маноласа и Ел Шаравија,  до Коларова и Џека. Ипак, кључни играч за успешан завршетак сезоне биће капитен Даниеле Де Роси.

Н’Зонзи је преспор у организацији напада Роме, а и неспобан је да вертикализује игру. Његов игра кратких, хоризонталних пасова се никако не уклапа у Ди Франческов стил игре. Зато је Де Росијево присуство пресудно у одлучујућим биткама. Проблем је колено капитена Роме. Према инфорамацијама из ТригоријеДе Роси има проблем са хрскавицом у колену и због тога је сваки његов наступ неизвестан. Изгледа да јеДе Роси чврсто решен да стисне зубе и предводи Рому и у дербију и против Порта у Лиги шампиона: жели да буде актер “кратке недеље” у којој се одлучује сезона Роме.

Следећих седам дана би могла да буде и “Лабудова песма” ове Роме. Гласине о одласку Монћија на крају сезоне су све кредибилније. Без Шпанца у управи клуба и дани Ди Франческа на клупи Роме су одбројани. Де Роси ће тешко моћи да настави каријеру без операције колена која би га одвојила најмање четири месеца од терена, тако да ће вероватно у јуну окачити копачке о клин. Џеко и Коларов су ближи излазним вратима него останку у Тригорији. Манолас има читав ред клубова који су спремни да плате његову раскидну клаузулу са Ромом, баш као и Лоренцо Пелегрини.

Колико је аномално ово првенство Итаиље показује млако интересовање за меч који би требало, на папиру, да буде најважнији и најузбудљивији: Наполи - Јуве. Гол Дибале на Дал’Ари је скинуо и последњи вео интересовања за овај меч пошто су Бјанконери задржали 13 бодова предности над Анчелотијевим тимом.

Наполи није примио гол на последњих пет мечева, а на Тардинију се се коначно распуцали нападачи Азура, пре свих Милик. Познајући Карла Анчелотија, и донекле Аурелија Де Лаурентиса, не треба сумњати да ће за њих двојицу  сама чињеница да буду први који ће нанети пораз у Серији А Роналдовом Јувентусу бити довољно велики мотив да подигну температуру до максимума у Кастел Волтурну и на стадиону Сан Паоло.

Напуљска провера за Јуве нема велики значај по питању освајања скудета, који је већ капарисан, али је она најважнија пре меча са мадридским Атлетиком у Торину. Кристијано Роналдо је имао најгори фебруар у својој каријери. Португалац јесте доведен у Торино да би Јуве могао да направи квалитативан напредак и да се врати у круг највећих европских клубова, не само по свом историјском бекграунду, него и по економској моћи и привлачности за највеће фудбалере данашњице. Међутм, иза тог логичног става који понављају руководиоци Јувеа не може се сакрити чињеница да је ЦР7 дошао да би Бјанконери освојили Лигу шампиона после 23 године.

Парадоксално, без Роналда Јуве је освојио четири дупле круне, стигао два пута до финала Лиге шампиона и није испао у том периоду пре четвртфинала. У овој сезони је већ испао из Купа Италије, једном је ногом ван ЛШ и остаје само скудето, које би свакако освојио и без помоћи Португалца.

У Торину су поједини кругови уверени да ће Макс Алегри, без обзира како се заврши ова сезона, напустити Јуве. Не би требало да узимамо здраво за готово таква предвиђања пошто је тоскански стручњак показао да има довољно тврд стомак и да не припада групи људи која се повлачи или предаје. Алегрију истиче уговор следеће сезоне и лично нас не би изненадило да остане до краја и проба да затвори свој шестогодишњи циклус у Јувеу са трофејом који толико недостаје Бјанконерима.

У сваком случају Зинедин Зидан је хазардерско решење за Јуве. У Реал Мадриду Зидан се показао као одличан координатор великих фудбалских звезда док је тренирање једног, условно речено, “нормално великог клуба”, сасвим друга ствар и на том плану Зидан тек мора да се докаже. То наравно не значи даЗизу не би могао да направи успешну тренерску параболу која би ишла у супротном смеру од његове играчке каријере, када је из Јувентуса прешао у Реал Мадрид.

И на крају реч две о Икардију. Како време пролази Мауро је у све незавиднијој ситуацији. У Аргентини је већ стекао велики број непријатеља, почев од Месија и Марадоне, због тога што се “смувао” са женом свог пријатеља Максија Лопеза. У Интеру се окренула цела свлачионица против њега, чак и они који су му били пријатељи су га оставили на цедилу и приклонили се већини. Узрок је била поново Ванда Нара.  Ако је тачна поставка Достојевског  -  оно што ти се догоди два пута неизбежно се понавља и трећи пут - онда би Мауроморао да води о томе рачуна када буде бирао нови клуб.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс

Коментари / 0

Оставите коментар