Прича: Маурицио, чувај се фебруарских ида...

Кепа Аризабалага је тек симптом, само тренутно најгласнија кобра у змијарнику који станује у свлачионици Фудбалског клуба Челси; они око њега, који су покварили то дете за свега седам-осам месеци, они су прави кривци.

Фудбал 28.02.2019 | 23:45 Читао је Маурицио Сари сигурно Шекспира, Цезар се у Италији изучава још у вртићу, и можете да га замислите како између два дима преврће странице, пепео пада на књигу, и штета што је напуљски банкар – то не звучи предалеко од “Млетачки трговац”? – човек од бројки и разума, а не сујеверја.

Јер мора да је било оних који су га, сасвим добронамерно, упозоравали на мартовске иде – дошле су, ипак, неколико дана пре трећег месеца, но довољно близу да метафора издржи – и судбину једног политичара што га вребају у Лондону. А он је само одмахнуо руком, као што вредни људи углавном чине.

Није требало, као код римског цара, бити видовњак па знати да је нешто толико труло у држави плавој, да ни човек који је умилостивио свој град, а што је у животу и на југу Италије најтеже, не би могао да излечи тај каријес који одмах нападне живац.

У ствари, како ће се испоставити – ма какав био епилог онога што се догодило на Вемблију и онога што се догађало ове сезоне буде по Сарија – баш такав човек не би то могао да уради.

Једног вредног су, уосталом, већ потрошили. Звао се Антонио Конте и донео им је толико радости да је морао бити обешен, као дипломски рад завереника.

Челсијева је болест одавно узнапредовала, има она чувена да риба смрди од главе – само што се глава не појављује, одбегли Рус је ове сезоне, ваљда љут на Британију због санкција, нешто као Кајзер Созе, сви причају о њему а њега нема па нема – а у том миомирису се купају и уживају и скупо плаћени играчи, свеБрут до Брута, таман као и онај бљутави дезодоранс из нашег детињства.

Тако се не води фудбалски клуб, ниједна озбиљна фирма, али тако се, нагађамо, може понашати у каквој криминалној организацији...

Кепа Аризабалага учинио је нешто неопростиво, то није спорно, свако од нас ко се макар једном појавио на било ком тренингу, од каратеа до стварања школске екипе у кошарци коју селектира тренер физичког, зна да се тренерова не пориче, било да сте најскупљи на свету, или посебно када сте најскупљи на свету.

Но Баск је тек симптом, само тренутно најгласнија кобра у змијарнику који станује у свлачионици Фудбалског клуба Челси; они око њега, који су покварили то дете за свега седам-осам месеци, они су прави кривци.

А у добрим драмама и трагедијама, такви углавном преживе и остану да чекају наредни роман, или сезону.

Тако нешто десиће се и Челсију, клубу који је ионако на стубу срама и под санкцијама, и није то случајно; па ипак, неће она мотка ударити баш по свима, иако би за оно што се догађа на Стамфорд Бриџу требао реденик умочен у септичку јаму.

Било је ваљда само питање времена када ће примадоне од играча, којима је мимо терена било дозвољено све урадити нешто и на оном зеленом парчету наших живота на којем су, мислили смо, правила важила макар тих деведесет минута.

О, можеш ти и у дресу да будеш варалица и преварант, онолико смо их се нагледали, али не можеш да будеш побуњеник и револуционар. Чак су и најпокваренији и најнадобуднији остављали оно што имају да кажу за тренутак када се угасе камере, па дође време за гледање у очи.

Кепа и његови налогодавци и спонзори – јер како их другачије назвати? – прешли су тај Рубикон у недељу у финалу Лига купа, и можда има неке мучне симболике у томе што се то догодило баш на светом месту ове игре, одакле је она почела да шири своју магичну моћ по планети.

Да се више не лажемо, да више не романсирамо, да се више не правимо да је све у реду...

Давид Луиз, или лажни капитен Аспликуета, вероватно сви сем Саријевог мезимца Жоржиња и доброг човекаКантеа, они су одавно оштрили ножеве. Данас је била само сурова егзекуција у режији једног завереника, али урадио би то и неко други.

Јер како објаснити оно ћућорење Кепе и Давида Луиза него смејуљењем пред очима, а у ствари иза леђаМауриција Сарија? Како је Аспликуета могао да држи руке у џеповима и прави се да је изгубио кликер на вемблијевској трави, па да безочно лаже да је био (леви бек) на другој страни терена када се све догађало? Ако они, и сви остали, нису схватили да је ово мрља на њиховој каријери једнако као на Кепиној, онда нису само покварени, него и мало приглупи.

Можда се о његовим људским квалитетима не би написала енциклопедија, али замислите, на тренутак, исту ситуацију у којој је капитенска трака на руци Џона Терија? Морао би Кепа да изађе, све ударајући се ногама у задњицу; морао би, ако ништа друго, јер би му прави капитен и човек који зна шта је фудбал и шта је фудбалски клуб у крајњој инстанци расцопао нос, свима за наук, и за одбрану оно мало дигнитета што је остало овој игри.

И опростићете нам што се слатко смејемо када замишљамо ту сцену. Али јесте јадно и бедно што је нешто тако научна фантастика, а Кепа Аризабалага датост и чињеница.

Фудбал није историја, мада понекад заличи на њу, а Маурицио Сари није Цезар, мада га је група сиктавих анаконди оставила да крепа пред очима читавог света. Његово “спуштање лопте” после јавног понижења више сведочи о његовој резигнираности него о било чему другом.

Опоравиће се он, хоћемо рећи, чак и ако му је ово била последња утакмица на клупи Челсија, али који би стручњак који држи до себе, који има достојанство, прихватио, овог фебруара, марта, наредног или било којег другог лета, позив Романа Абрамовича?

Као и свака хоботница, ова мора да буде размонтирана да би се кренуло даље.

Све мимо тога била би само још једна представа, гора од оне Кепине.

Извор: моззартспорт

Фото: Реутерс