Пљачкашка приватизација и богаташи

Конкурентност и унапређење пословног окружења БиХ - биле су теме данас одржаног Економског форума у Сарајеву. Политичари, привредници и представници академске заједнице сагласни су да је стање у БиХ лоше, али нема заједничког става о томе како побољшати економску ситуацију.

Република Српска 25.02.2019 | 19:47 Економска ситуација у БиХ није сјајна, није чак ни на пристојном нивоу, тврди предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик, али, према његовом мишљењу, за то су одговорни погрешни потези у прошлости.

"Мислим да смо олако ушли у процес приватизације који је створио пљачкашку приватизацију и разорио економско ткиво, да смо добили неколико богатих породица које су само усмјерене на то да сачувају неки свој капитал. Данас губимо значајан број младих људи који одлазе и празни економске и социјалне могућности овог друштва. Ја мислим да то није само до нас, него је то стратегија развијених земаља које траже нову образовану радну снагу и усисавају на тај простор, јер су им потребни ти радници", рекао је предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик.  

Да је економска ситуација у БиХ лоша, сматра и министар спољне трговине и економских односа Мирко Шаровић, истичући да смо по конкурентности најлошије рангирана земља у Европи, али и у регији. Сматра да су у БиХ потребне драстичне промјене.

"Морамо престати са страначким економијама и смањити утицај страначких елита на доношење економских одлука. Те одлуке политичких стртуктура морају имати разумну мјеру, иако ми знамо да је то код нас сасвим другачије", сматра Шаровић.

Министар додаје да је потребно да промјенимо имиџ земље.

"БиХ има лош имиџ и то снажно утиче на конкурентност и привлачење инвестиција."

Шаровић се посебно осврнуо на јавни сектор.

“Утицај јавног сектора на економска кретања у БиХ је велики. Доносиоци кључних одлука су страначке елите”, рекао је министар Шаровић.

Свој став о конкурентности и пословном окружењу у БиХ дала је и Канцеларија Европске уније у БиХ. Истичу да је неопходно смањити порезе и парафикалне намете на привреду који достижу и до 70 одсто. Зашто је онда управо представник Европске уније интензивно лобирао за увођење додатних акциза на гориво, а сада се као захтјев Европске уније, помиње и увођење акциза на електричну енергију.

"Према мојим сазнањима, увођења додатних оптерећења или акциза на електричну енергију нису нешто што Европска унија заговара. Ја сам свјестан да је питање и увођења акциза било спорно питање, али ћу вас подсјетити да је увођење акциза на гориво било услов за средства ММФ-а намјењена за инфраструктурне пројекте", рекао је Ларс Гунар Вигемарк, специјални представник ЕУ у БиХ.

Из Европске уније поручују и да је за побољшање конкурентности и пословног окружења у БиХ неопходно интензивирати борбу против корупције и увести више реда у пословање јавних предузећа.

(БН ТВ)