Pljačkaška privatizacija i bogataši

Konkurentnost i unapređenje poslovnog okruženja BiH - bile su teme danas održanog Ekonomskog foruma u Sarajevu. Političari, privrednici i predstavnici akademske zajednice saglasni su da je stanje u BiH loše, ali nema zajedničkog stava o tome kako poboljšati ekonomsku situaciju.

Republika Srpska 25.02.2019 | 19:47 Ekonomska situacija u BiH nije sjajna, nije čak ni na pristojnom nivou, tvrdi predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik, ali, prema njegovom mišljenju, za to su odgovorni pogrešni potezi u prošlosti.

"Mislim da smo olako ušli u proces privatizacije koji je stvorio pljačkašku privatizaciju i razorio ekonomsko tkivo, da smo dobili nekoliko bogatih porodica koje su samo usmjerene na to da sačuvaju neki svoj kapital. Danas gubimo značajan broj mladih ljudi koji odlaze i prazni ekonomske i socijalne mogućnosti ovog društva. Ja mislim da to nije samo do nas, nego je to strategija razvijenih zemalja koje traže novu obrazovanu radnu snagu i usisavaju na taj prostor, jer su im potrebni ti radnici", rekao je predsjedavajući Predsjedništva BiH Milorad Dodik.  

Da je ekonomska situacija u BiH loša, smatra i ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Mirko Šarović, ističući da smo po konkurentnosti najlošije rangirana zemlja u Evropi, ali i u regiji. Smatra da su u BiH potrebne drastične promjene.

"Moramo prestati sa stranačkim ekonomijama i smanjiti uticaj stranačkih elita na donošenje ekonomskih odluka. Te odluke političkih strtuktura moraju imati razumnu mjeru, iako mi znamo da je to kod nas sasvim drugačije", smatra Šarović.

Ministar dodaje da je potrebno da promjenimo imidž zemlje.

"BiH ima loš imidž i to snažno utiče na konkurentnost i privlačenje investicija."

Šarović se posebno osvrnuo na javni sektor.

“Uticaj javnog sektora na ekonomska kretanja u BiH je veliki. Donosioci ključnih odluka su stranačke elite”, rekao je ministar Šarović.

Svoj stav o konkurentnosti i poslovnom okruženju u BiH dala je i Kancelarija Evropske unije u BiH. Ističu da je neophodno smanjiti poreze i parafikalne namete na privredu koji dostižu i do 70 odsto. Zašto je onda upravo predstavnik Evropske unije intenzivno lobirao za uvođenje dodatnih akciza na gorivo, a sada se kao zahtjev Evropske unije, pominje i uvođenje akciza na električnu energiju.

"Prema mojim saznanjima, uvođenja dodatnih opterećenja ili akciza na električnu energiju nisu nešto što Evropska unija zagovara. Ja sam svjestan da je pitanje i uvođenja akciza bilo sporno pitanje, ali ću vas podsjetiti da je uvođenje akciza na gorivo bilo uslov za sredstva MMF-a namjenjena za infrastrukturne projekte", rekao je Lars Gunar Vigemark, specijalni predstavnik EU u BiH.

Iz Evropske unije poručuju i da je za poboljšanje konkurentnosti i poslovnog okruženja u BiH neophodno intenzivirati borbu protiv korupcije i uvesti više reda u poslovanje javnih preduzeća.

(BN TV)