Партизан другачијег лица: Звезди пријете оба шпица!

Николић пленио елеганцијом, Рикардо егзекуцијама, а Косовић лоптама у простор, за убедљив тријумф над Пролетером и добро расположење у Хумској пред 159. вечити дерби - 3:0.

Фудбал 25.02.2019 | 21:50 Фудбал другачијег лица кад се игра са два шпица! Мучио се јесенас Партизан кад би поставио формацију са једним нападачем, зато су сви навални фудбалери још на припремама заговарали идеју да се у пролеће крене што офанзивније, а оправданост таквог става оцртала се на тернеу у уводна два кола 2019. године, пошто је после ОФК Бачке, Парни ваљак прегазио и новосадски Пролетер. И то још брже, за полувреме - 3:0.

Дуел са још једним војвођаснким представником, ове сезоне без гола црно-белима, обележили су центарфорови, Немања Николић и Рикардо Гомеш: погоцима, асистенцијама, а чак и да није било конкретног учинка остао би утисак о њиховој све квалитетнијој сарадњи. Знатно плодоноснијој, бржој и смисленијој у односу на први део сезоне, кад је углавном нападач са Зеленортских Осртва вукао екипу. У освит вечитог дербија добио је партнера са којим размењује пасове и који га храни лоптама, а баш импулс какав тиму Зорана Мирковића даје бивши првотимац Спартака делује охрабрујуће за Гробаре пред 159. вечити дерби.

Тешко је измерити ко је од њих двојице био бољи у завршном сусрету суботњег програма 23. кола Суперлиге. Рикардо је статистички окончао дуел са два гола и асистенцијом, њему капа доле и за изнуђен црвени картон Зарије Ламбулића у раној фази меча, међутим, Николићев учинак није мерљив само бројевима, реч је о чистој естетици, свеприсутности у и око казненог простора Пролетера, рвању са одбраном гостију и толико елегантним одигравањима да је мамио аплаузе око 6.500 навијача, напокон задовољних издањем миљеника.

У прохладној фебруарској вечери Партизанову публику загрејао је баш поменути тандем, пошто је у размаку од само два минута наговестио да ће други такмичарски меч ове године послужити као идеална увертира за далеко тежи изазов нарене седмице у комшилику. Најпре егзекуција Николића у 16. те искључење Ламбулића у 18. усмерили су утакмицу на воденицу домаћина, решеног да екипи са Слане баре врати дуг за септембарско мучење на "Карађорђу", кад су улоге биле замењене и кад је само Владимир Стојковић спасао фаворита бруке. Резултатска и бројчана предност омогућила је Мирковићевим изабраницима да фино комбинују, лопта је ишла брже него у већини јесењих дуела, Горан Закарић и Армин Ђерлек су мењањем позиција збуњивали дефанзивце Пролетера, а Небојша Косовић гурао лопте у простор и представљао плућа тима на средини терена. Једноставно, утакмица за уживање. Још да је био Зоран Тошић у саставу...

На супротном крају није било ни бриге за Владимира Стојковића и саборце из последње лиње, јер за разлику од дуела из првог дела сезоне Пролетер није био ни изблиза опасан. Можда зато што је рано остао без Ламбулића (ко се не сећа, реч је о фудбалеру који је против нишког Радничког постигао аутогол и скривио једанаестерац), можда и што је тренер Драган Радојичић остао без довољно адута да запрети најчвршћој одбрани српског првенства. Гости су брзо завршавали акције, лако губили лопте и практично ниједном нису угрозили Стојковића. На тај начин продужли су низ без славља на осам утакмица, а ако овако јалово наставе...

Мирковића, пак, може да радује што је публици представио идејно решење на штоперској позицији Страхињу Павловића (суд о партији 17-годишњег дефанзивца не може да буде меродаван, јер практично није ни имао посла, али обећава) и што су сви којима је претила суспензија због картона (Стојковић, Валијенте, Шћекић, Закарић, уз Здјелара ван протоколпа) неокрњени прошли последњу кривину пред дерби.

Парни ваљак тутни ка Маракани...

Извор: моззартспорт