Зашто се политичари не боје народа?

Корупција, бројне афере, судски процеси, или пак јавно објављене преваре које су као функционери направили, већину политичара у БиХ нимало не забрињава нити их освијести до те мјере да промијену своје понашање из простог разлога јер немају чега, нити кога да се плаше.

Босна и Херцеговина 23.02.2019 | 21:46 Другим ријечима, колико год лоше радили свој посао изабрани званичници у БиХ не плаше се да ће бити смијењени, или да ће им не дај Боже неко „ударити“ по новчанику.

Аналитичари сматрају да су за овакво понашање политичара првенствено криви грађани, јер су потпуно пасивни и допуштају им да манипулишу њима. Није онда ни чудно то што се политичари у БиХ не плаше реакције или санкција грађана, па самим тим нико и не прати њихов рад нити их позива на одговорност.

Политички аналитичар Марко Шука сматра да се овакво насљеђе добрим дијелом вуче из социјалистичког периода када се од грађана није тражило учешће и давање неког свог мишљења, нити се полагало превише пажње њиховом ставу, идеји или иницијативи.

– Требао им је пасивни човјек који ће радити и бити у социјалистичком самоуправљању. Након распада тог система, добили смо предмет у школама који се зове демократија, а који треба да научи будуће генерације о демократији. Проблем је што нема ко да их учи – каже Шука.

Он подсјећа на правило које каже да је за социјализацију човјека у демократском систему потребно и до 60 година.

– Формула за то је три шестице. Шест мјесеци да се успостави демократски систем, шест година да се науче спроводити демократске праксе, и 60 година да се грађани науче како то да раде – каже Шука и додаје да су грађани БиХ тек негдје на пола пута.

Шука истиче да је потребно да прође много времена да грађани науче шта су њихове обавезе и дужности, прије свега, да требају тражити одговорност од политичара, те да покрећу иницијативе, петиције, траже смјене и слично.

Да се политичари не плаше реакције грађана, мишљења је и Тијана Цвијетичанин из Удружења грађана „Зашто не“ и Инцијативе за мониторинг европских интеграција БиХ.

Она истиче да је то најбоље видљиво из неиспуњених обећања која су протеклих година давали без страха да би им се то могло обити о главу. 

Цвијетичанин појашањава да од 2010. године кроз пројекат „Истиномјер“ прате испуњена обећања носиоца јавних функција у БиХ. Резултати показују да је испуњеност тих обећања јако ниска и креће се од три до пет одсто.

– Међутим, нико се нешто превише не потреса због неиспуњених обећања. Разлога за то је више, а један од њих је тај што се у БиХ не рачуна толико политичка одговорност и резулати рада, већ се рачуна нека врста клијентелистичког гласања. Бирачи се привлаче другим начинима, а не успјешно оствареним обећања или резултатима рада, јер да је тако онда би изборни резултати били другачији – сматра она.

Истиче да то нема везе са менталитетом, већ са реалниим околностима и стањем у друштву и држави.

– Прво чињеница да се у БиХ интензивно ради на томе да грађани буду што више подјељени и да се што више идентификују са неким малим групама или етничким идентитетима. То је један од разлога што у БиХ још нема неких озбиљнијих и већих протеста или других начина изражавања незадовољства – истиче наша саговорница.

С друге стране Александар Жоља из Хелсиншког парламента сматра да се демократија у БиХ још своди на изборе, те да ту лежи један од разлога због чега се политичари не плаше да би их грађани могли казнити. Када се томе дода кратко памћење код просјечног бирача, добијете савршену масу за манипулисање.

– Чим на изборима добију 50+1 глас, вјерују да су недодирљиви и не маре више за мишљење ни опозиције, нити грађана – истиче Жоља. Он додаје да је протеклих година било разних протеста у БиХ, од којих су неки уздрмали политичаре, хтјели они то признати или не.

– Имали смо прилику видјети да је власт након појединих протеста у БиХ још јаче наоружала и опремила полицију што показује да страх, ипак, постоји. Када грађани почну дизати глас, политичари постану свјесни да би их тај бунт могао коштати фотеља, па смишљају разне манипулације да ријеше тај проблем. И то им на жалост полази за руком – истиче Жоља.

Он каже да грађани морају бити свјесни да су избори само први чин демократије, и да у међувремену морају бити доста активнији по питању жалби, тужби и просто праћења онога што раде они који се налазе на јавним функцијама.

Жоља каже да је тренутно једно од најјачих оружја политичара у смиривању масе прича о избијању новог рата или национална издаја.

– Сваки пут када се неко побуни за било шта, па чак и за радничка права, слиједи прича да је то рушење институција или ентитета/државе, национална издаја, обојена револуција и слично. Вјешто се тиме манипулише и то пролази код бројних грађана – каже Жоља.

(Српскаинфо)