Ко преузима буџет Српске?

Ко је купио обвезнице Републике Српске? Све указује на милијардера Константина Малофеева

Република Српска 23.02.2019 | 08:47 У јуну прошле године Министарство финансија Републике Српске саопштило је да је „успјешно извршена емисија обвезница на међународном финансијском тржишту у укупном износу од 168,3 милиона евра“. Све је обављено на берзи у Бечу, а Република Српска се обавезала да ће купцима обвезница плаћати камату од 4,83 посто. И од тада – мук.

„Поштовани, детаљи су доступни на сајту Бечке берзе, за коју Вам шаљемо линк“, гласио је одговор Министарства финансија на директно питање – ко су купци обвезница Републике Српске.

На званичној страници Бечке берзе, пак, нису наведена имена купаца обвезница код којих се Република Српска, фактички, задужила за преко 300 милиона марака. У саопштењу за јавност Министарства финансија Републике Српске, такође, није наведено име купца. Но, документи које је Журнал прикупљао протеклих мјесеци откривају праву истину. Иза куповине обвезница Републике Српске стоји руски олигарх са америчке и европске црне листе – Константин Малофеев.

Непожељни гост

Сриједа, 30. мај 2018. године. На бањалучки аеродром слетио је приватни авион из Русије. Путинов олигарх Константин Малофеев, познат по организовању паравојних формација у Украјини, требао је на састанак са Милорадом Додиком. Но, на територију БиХ није могао крочити. Гранична полиција БиХ му је забранила улазак, јер је претходно Малофеев проглашен „непожељним“.



Безбједносне агенције БиХ у том су тренутку располагале информацијама да је Малофеев дошао на договоре у вези с куповином обвезница Републике Српске. Како је посао тада пропао, договорена је трансакција преко Беча. 

Двадесет дана касније, Влада Републике Српске а је издала саопштење којим је обавијестила јавност о продаји обвезница вриједних 168,3 милиона евра. Детаљи нису саопштени. Но, детаље је знао њемачки банкар Цлаус Корнер. Он ће два мјесеца касније, у Хонг Конгу, представити своје искуство продаје обвезница Републике Српске. 



Корнер је сада шеф за Европу брокерске куће из Хонг Конга БМ Интеллигенце Гроуп. Управо је та брокерска кућа била посредник Републике Српске приликом продаје обвезница на Бечкој берзи. Али како су власти Републике Српске изабрале баш ту брокерску кућу са далеког истока?

Њихов заступник за Европу је, како рекосмо, Цлаус Корнер. Годинама је овај њемачки банкар радио у Москви. Био је директор руског представништва Деутсцхе банке, а према медијским извјештајима, био пионир у привлачењу руских милијардера који су свој новац улагали у овој банци. 

Међу његовим клијентима био је и олигарх Константин Малофеев који је неколико дана прије трансакције у Бечу покушао посјетити Бања Луку. Трансакцију је, већ смо навели, обавила брокерска кућа из Хонг Конга. На званичној страници те брокерске куће наведено је да је 28. августа у Хонг Конгу одржан састанак на којем је презентиран план развоја у Европи.

„Наш партнер, господин Цлаус Корнер, позван је да представи европско пословање Групе и подијели искуство издавања обвезница у Републици Српској. Господин Цлаус Корнер има велико искуство у управљању имовином и био је шеф за управљање имовином Деутсцхе Банк у Русији“, наведено је у извјештају.



Њемачка Деутсцхе банка посљедњих је година била у центру афера због прања новца руских тајкуна. У јануару 2017. године тој је банци изречена санкција у износу од 630 милиона долара због учешћа у прању руског новца.

„Клијенти су се користили Деутсцхе Банком за трансфер око 10 милијарди долара из Русије на непознате банкарске рачуне "на начин који веома упућује на финансијски криминал", наведено је тада у саопштењу британског финансијског регулатора.

У истом саопштењу је наведено да се тада трговало обвезницама. У октобру 2018. године, њемачка полиција је упала у Деутсцхе банку гдје је започета финансијска истрага, те је одређен независни регулатор који има задатак да у наредне три године надгледа пословање. 

Само мјесец касније, члан предсједништва БиХ Милорад Додик је, у свом обраћању новинарима, 23. новембра 2018.године изјавио да „Централна банка БиХ не би требала држати своје валутне депозите у Деутсцхе банци, него би их требала повући у БиХ и њима откупљивати вриједносне папире које би издавали ентитети“. 

(Журнал.инфо)