Врхунски Ван Дајков интервју...
Прао сам судове од 18 сати до поноћи за 350 евра и био срећан! "Видим да се много тога мења. Начин на који људи размишљају. Утицај друштвених мрежа је невероватан. Тужно је то видети - то је лажни живот који неки људи живе”, каже штопер Ливерпула у разговору за ББЦ.
Фудбал 02.03.2019 | 23:45
Једним од најбољих штопера на свету. По многима и најбољим у овом моменту.
Прича о успонима и падовима, али пре свега приручник за то како бити нормалан упркос силним милионима. Поштовати себе, поштовати друге, поштовати - живот. Како и када переш судове за 350 евра упоредо с играњем фудбала можеш да будеш срећан.
А да се није догодило једно лето с наглим Ван Дајковим растом, не би било ничега.
"Нисам био висок, док ми се раст није нагло поравио. Када сам имао 16 година, мој брат је био виши од мене. Преко лета, када сам напунио 17 година, порастао сам 18 центиметара. Колено ми је било нестабилно. Имао сам проблеме са задњом ложом. Морао сам да паузирам шест седмица и да идем на терапије, а онда сам почео да играм добро. Са 16 сам био спор десни бек. Нисам био довољно добар да играм штопера. Нисам био добар играч док нисам заиграо за тим до 19 година и постао капитен. Тада је све постало боље", рекао је Ван Дајк за ББЦ (Би-Би-Си).
На тренинге се није ишло у аутомобилима који у својој цени имају шест цифара.
"Када сам отишао у Гронинген, морао сам да идем бициклом на тренинг. Прву плату сам дао да уплатим часове вожње. Пре него што сам потписао уговор, имао сам 15 или 16 година тада, зарађивао сам новац тако што сам прао судове у Бреди. Тренирао сам понедељком, уторком и четвртком и играо суботом, а радио средом и недељом од шест до поноћи", присетио се Ван Дајк.
Новац му је био потребан да испуни дечачке жеље.
"Радио сам зато што сам хтео да изађем суботом увече у град. Имао сам можда 350 евра месечно и био сам тако срећан. Могао сам да одем у Мекдоналдс и частим пријатеље. Тада сам схватио колико новац може да буде важан, али то није најважнија ствар".
Имао је Ван Дајк проблем и са слепим цревом због чега је морао да проведе ноћи у болници.
"Био сам у болници 13 ноћи и било је то јако тешко. Био је то компликован проблем са слепим цревом. Имао сам инфекцију у стомаку - било је лудо. Све се догодило на 1. април 2012. године, тако да ми тај дан шале и није баш помогао", каже Ван Дајк.
Како је дошло до тога?
"Имао сам одличан период у Гронингену. Требало је да играмо дерби, а ја сам се разболео. Нисам јео здраво тада и то је била моја грешка. Биле су то тешке две седмице пре него што сам имао операцију. После тога је било још теже. Био је то велики шок за мене".
Сећа се Холанђанин једне сцене из болнице...
"Укључио сам ТВ и на њему је ишла песма 'Вива ла Вида' од Колдплеја. Био је то емотиван моменат за мене. И сада када је чујем, помислим на тешке моменте, колико ми је сада лепо и колико поносан могу да будем. Нисам могао тада да радим ништа 10 дана, нисам могао да ходам. Када сам проходао поново, прешао сам 10 метара и задихао се као луд".
Иако је Ван Дајк тренутно један од најбољи штопера на свету, сходно томе има и новца на рачуну, али није заборавио на старе пријатеље.
"Најбољег другара знам од своје 12-13. године. Ускоро ће постати отац тако да сам веома срећан због њега. Када год ми треба, ту је за мене. Ако сам ја њему потребан, ту сам. Држим мали круг људи око себе. Што си већи играч, већи су рефлектори. Много људи које си срео једном или два пута желе да буду у твом животу. Имам фантастичну жену која такође јако добро види те ствари. Имао сам много тешких момената, али када дођем кући и видим децу како се смеју, као и моју супругу, да су сви здрави, нема ми ништа важније од тога на свету".
Говорио је Ван Дајк и о коренима које вуче из Суринама.
"Моја мама је из те земље, а отац је Холанђанин. Ишао сам тамо неколико пута и уживао сам. Воле бих са децом да одем тамо. Мој деда живи у Бреди и много је кул лик. Многи га знају тамо, био је судија, ишао сам и да га гледам како суди. Имам велико поштовање за њега".
Корене у Суринаму имају и Патрик Клајверт, Руд Гулит, Кларенс Седорф... У чему је тајна?
"Можда зато што смо опуштени. У питању је начин размишљања".
Открио је Ван Дајк да гаји велику љубав према Дизнијевим цртаћима.
"Волим их, зато и водим децу у Дизниленд. То ми улепша дан. Имао сам седам година када сам први пут отишао у Дизниленд. Било је фантстично. Нисам после тога ишао много пута јер је било скупо. Ишао сам и са својом супругом када смо почели да се забављамо. Напили смо се у хотелу и волим сваки минут те успомене", рекао је Холанђанин и додао да много воли да гледа серије попут “Бекство из затвора” и “Игра престола”.
Поделио је Ван Дајк и нека своја филозофска гледишта.
"Волим да држим ствари једноставним. Тако ми је било раније и тако треба да буде. Зашто бисмо правили ствари компликованим? То није неопходно. Зашто бити негативан када можеш да уживаш и будеш позитиван? То је нешто што сам до сада научио. Трудим се да будем позитиван увек када могу. Живот је прекратак да бисмо били негативни".
Када смо код модерног живота...
"Видим да се много тога мења. Начин на који људи размишљају. Утицај друштвених мрежа је невероватан. Тужно је то видети - то је лажни живот који неки људи живе. Ја више волим приватност. Када победимо тада је све супер и ја сам најбољи штопер на свету. Када изгубимо, тада сам најгори штопер на свету. Такав живот живимо".
Шта ће Ван Дајк урадити по завршетку каријере?
"Родитељи моје супруге живе на селу у Холандији. Уживам када сам тамо. Тихо је и нико вам не смета. Размишљам да живим тако када се пензионишем. Имате и Лондон, са пределима са веома лепим кућама. Има много малих барова где можете да доручкујете", рекао је Ван Дајк.
Делује као човек са којим бисте радо попили пиће и проћаскали. Ван Дајк је управо постао још бољи него када га гледамо како доминира на терену.
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар