Vrhunski Van Dajkov intervju...
Prao sam sudove od 18 sati do ponoći za 350 evra i bio srećan! "Vidim da se mnogo toga menja. Način na koji ljudi razmišljaju. Uticaj društvenih mreža je neverovatan. Tužno je to videti - to je lažni život koji neki ljudi žive”, kaže štoper Liverpula u razgovoru za BBC.
Fudbal 02.03.2019 | 23:45
Jednim od najboljih štopera na svetu. Po mnogima i najboljim u ovom momentu.
Priča o usponima i padovima, ali pre svega priručnik za to kako biti normalan uprkos silnim milionima. Poštovati sebe, poštovati druge, poštovati - život. Kako i kada pereš sudove za 350 evra uporedo s igranjem fudbala možeš da budeš srećan.
A da se nije dogodilo jedno leto s naglim Van Dajkovim rastom, ne bi bilo ničega.
"Nisam bio visok, dok mi se rast nije naglo poravio. Kada sam imao 16 godina, moj brat je bio viši od mene. Preko leta, kada sam napunio 17 godina, porastao sam 18 centimetara. Koleno mi je bilo nestabilno. Imao sam probleme sa zadnjom ložom. Morao sam da pauziram šest sedmica i da idem na terapije, a onda sam počeo da igram dobro. Sa 16 sam bio spor desni bek. Nisam bio dovoljno dobar da igram štopera. Nisam bio dobar igrač dok nisam zaigrao za tim do 19 godina i postao kapiten. Tada je sve postalo bolje", rekao je Van Dajk za BBC (Bi-Bi-Si).
Na treninge se nije išlo u automobilima koji u svojoj ceni imaju šest cifara.
"Kada sam otišao u Groningen, morao sam da idem biciklom na trening. Prvu platu sam dao da uplatim časove vožnje. Pre nego što sam potpisao ugovor, imao sam 15 ili 16 godina tada, zarađivao sam novac tako što sam prao sudove u Bredi. Trenirao sam ponedeljkom, utorkom i četvrtkom i igrao subotom, a radio sredom i nedeljom od šest do ponoći", prisetio se Van Dajk.
Novac mu je bio potreban da ispuni dečačke želje.
"Radio sam zato što sam hteo da izađem subotom uveče u grad. Imao sam možda 350 evra mesečno i bio sam tako srećan. Mogao sam da odem u Mekdonalds i častim prijatelje. Tada sam shvatio koliko novac može da bude važan, ali to nije najvažnija stvar".
Imao je Van Dajk problem i sa slepim crevom zbog čega je morao da provede noći u bolnici.
"Bio sam u bolnici 13 noći i bilo je to jako teško. Bio je to komplikovan problem sa slepim crevom. Imao sam infekciju u stomaku - bilo je ludo. Sve se dogodilo na 1. april 2012. godine, tako da mi taj dan šale i nije baš pomogao", kaže Van Dajk.
Kako je došlo do toga?
"Imao sam odličan period u Groningenu. Trebalo je da igramo derbi, a ja sam se razboleo. Nisam jeo zdravo tada i to je bila moja greška. Bile su to teške dve sedmice pre nego što sam imao operaciju. Posle toga je bilo još teže. Bio je to veliki šok za mene".
Seća se Holanđanin jedne scene iz bolnice...
"Uključio sam TV i na njemu je išla pesma 'Viva la Vida' od Koldpleja. Bio je to emotivan momenat za mene. I sada kada je čujem, pomislim na teške momente, koliko mi je sada lepo i koliko ponosan mogu da budem. Nisam mogao tada da radim ništa 10 dana, nisam mogao da hodam. Kada sam prohodao ponovo, prešao sam 10 metara i zadihao se kao lud".
Iako je Van Dajk trenutno jedan od najbolji štopera na svetu, shodno tome ima i novca na računu, ali nije zaboravio na stare prijatelje.
"Najboljeg drugara znam od svoje 12-13. godine. Uskoro će postati otac tako da sam veoma srećan zbog njega. Kada god mi treba, tu je za mene. Ako sam ja njemu potreban, tu sam. Držim mali krug ljudi oko sebe. Što si veći igrač, veći su reflektori. Mnogo ljudi koje si sreo jednom ili dva puta žele da budu u tvom životu. Imam fantastičnu ženu koja takođe jako dobro vidi te stvari. Imao sam mnogo teških momenata, ali kada dođem kući i vidim decu kako se smeju, kao i moju suprugu, da su svi zdravi, nema mi ništa važnije od toga na svetu".
Govorio je Van Dajk i o korenima koje vuče iz Surinama.
"Moja mama je iz te zemlje, a otac je Holanđanin. Išao sam tamo nekoliko puta i uživao sam. Vole bih sa decom da odem tamo. Moj deda živi u Bredi i mnogo je kul lik. Mnogi ga znaju tamo, bio je sudija, išao sam i da ga gledam kako sudi. Imam veliko poštovanje za njega".
Korene u Surinamu imaju i Patrik Klajvert, Rud Gulit, Klarens Sedorf... U čemu je tajna?
"Možda zato što smo opušteni. U pitanju je način razmišljanja".
Otkrio je Van Dajk da gaji veliku ljubav prema Diznijevim crtaćima.
"Volim ih, zato i vodim decu u Diznilend. To mi ulepša dan. Imao sam sedam godina kada sam prvi put otišao u Diznilend. Bilo je fantstično. Nisam posle toga išao mnogo puta jer je bilo skupo. Išao sam i sa svojom suprugom kada smo počeli da se zabavljamo. Napili smo se u hotelu i volim svaki minut te uspomene", rekao je Holanđanin i dodao da mnogo voli da gleda serije poput “Bekstvo iz zatvora” i “Igra prestola”.
Podelio je Van Dajk i neka svoja filozofska gledišta.
"Volim da držim stvari jednostavnim. Tako mi je bilo ranije i tako treba da bude. Zašto bismo pravili stvari komplikovanim? To nije neophodno. Zašto biti negativan kada možeš da uživaš i budeš pozitivan? To je nešto što sam do sada naučio. Trudim se da budem pozitivan uvek kada mogu. Život je prekratak da bismo bili negativni".
Kada smo kod modernog života...
"Vidim da se mnogo toga menja. Način na koji ljudi razmišljaju. Uticaj društvenih mreža je neverovatan. Tužno je to videti - to je lažni život koji neki ljudi žive. Ja više volim privatnost. Kada pobedimo tada je sve super i ja sam najbolji štoper na svetu. Kada izgubimo, tada sam najgori štoper na svetu. Takav život živimo".
Šta će Van Dajk uraditi po završetku karijere?
"Roditelji moje supruge žive na selu u Holandiji. Uživam kada sam tamo. Tiho je i niko vam ne smeta. Razmišljam da živim tako kada se penzionišem. Imate i London, sa predelima sa veoma lepim kućama. Ima mnogo malih barova gde možete da doručkujete", rekao je Van Dajk.
Deluje kao čovek sa kojim biste rado popili piće i proćaskali. Van Dajk je upravo postao još bolji nego kada ga gledamo kako dominira na terenu.
Izvor: mozzartsport
Komentari / 0
Ostavite komentar