Интервју - Михајловићевих 50: Србин сам од главе до пете!

Али знам да признам грешку, извиним се и заплачем! Некадашњи српски селектор у опширном интервјуу за Газету открио и да је био близу Јувентусове клупе, говорио је како му је меч са Хрватском 1999. био најбољи у каријери, па и зашто је београдски дерби један-једини. . . .

Фудбал 22.02.2019 | 23:48 Газета дело спорт је посветила целу страну Синиши Михајловићу који данас слави 50. рођендан. Пола века, по обичају, код сваког човека буде нагон да направи биланс онога што је урадио у свом животу. За наслов разговора са Михом Газета је изабрала следећу изјаву тренера Болоње: “У животу сам имао и прошао све: желео бих само да је мој отац овде”.  Михајловић је октрио да га тишти то што није био уз свог оца када је одлазио са овог света. “Мислим о томе и на њега сваки дан. Желео бих да може да види како су порасли његове унуке и унуци. Када се прича о сновима ја не сањам да освојим Лигу  шампиона или скудето. Мој сан је неостварив: ја бих да загрлим мог оца. Моја мама ме и даље гледа истим очима као када сам био дете. Она не говори италијански, моја деца не знају најбоље српски. Али сваки пут кад нас посети у Риму, видим како их гледа и схватим да љубав нема потребе за речима”.  

Миха се нашалио на рачун своје косе, односно како је некад имао дугу и коврџаву косу: “Сада ми је коса оседела и проредила се. Браним сваку длаку као што сам некада био на брани мојих голмана. Некад осећам енергију човека који има 20 година мање, а некад ми се чини да имам 150 година због свега што сам проживео. Младост у Србији, каријера, Италија, градови, шесторо деце, сиромаштво, успеси, благостање. Али и два рата, ране, сузе…Данас када гледам уназад могу да кажем: Синиша, колико си живота живео”.  

Миха је исричао и српским љубитељима фудбала добро познату причу о бананама и како је обећао својој мајци да ће кад се обогати купити цео камион банана: “Данас када идем у ресторан бирам најбоље и пијем добра вина, али ништа не може да премаши тај укус банане коју сам делио са мојим братом”.

Теме рата, Вуковара, односа са Арканом, билие су неизбежне и Миха је још једном поновио своје ставове и објашњења: “Ја имам снажан карактер. Србин сам од главе до пете, са свим врлинама и манама мог поносног народа. Али знам да признам грешке, да тражим извнињење  и увек сам спреман на дијалог. Сматрају ме за тврдог човека, то је истина. И боље је да ме не провоцирају. Али и човек са му..има може да буде дирнут: мени се то догађа када мислим на особе које сам волео, а више их нема или када мислим на моје ћерке када су далеко. Када сам први пут отишао у Међугорје, почео сам да плачем као дете, нисам успео да зауставим сузе. И осетио сам се јачим, и више сам био тај дан човек него икада у мом животу”.

За перфектну утакмицу свог живота Миха је изабрао меч наше репрезентације са Хрватском  9. октобра 1999.године: “То је био први меч после рата између две репрезентације у Загребу. Изборили смо пласман на Европско првенство. Меч се завршио 2:2 а ја сам асистирао за оба поготка. Новине у Србији су ми дале 10”.  

Будући да је играо дербије у више градова Италије и Србије, Миха нема дилему који је дерби изнад свих осталих: београдски. “Дерби у Београду не може да се пореди ни са чим. Он је много више од утакмице. Атмосфера на Маракани не може да се објасни. У Милану се игра дерби високог племства. У Риму је подсмевање преко целе године на тему дербија. У Ђенови су најлепше кореографије. У Торину је заразна та воља Граната да преокрену хијерархију”.

Српски стручњак је причао и о клупама које су му измакле или које му стално измичу: “Са Јувеом сам се све био  договорио. Био сам у резиденцији Ањелијевих, са Маротом и Недведом. Онда је Конте одлучио да остане да би дао оставку два месеца касније. Ја сам остао у Сампу, а у Торино је отишао Алегри… Са Интером сам толико пута био у контакту да више и не знам колико сам пута био близу клупе Неразура”.

На крају је Синиша изабрао и три најупечатљивије фотографије из својих првих 50 година живота: “Први сусрет са Аријаном и како сам се изгубио у њеном осмеху. Долазак на свет моје деце. Залет, левица и лопта у рашљама”.  

Извор: моззартспорт