Intervju - Mihajlovićevih 50: Srbin sam od glave do pete!

Ali znam da priznam grešku, izvinim se i zaplačem! Nekadašnji srpski selektor u opširnom intervjuu za Gazetu otkrio i da je bio blizu Juventusove klupe, govorio je kako mu je meč sa Hrvatskom 1999. bio najbolji u karijeri, pa i zašto je beogradski derbi jedan-jedini. . . .

Fudbal 22.02.2019 | 23:48 Gazeta delo sport je posvetila celu stranu Siniši Mihajloviću koji danas slavi 50. rođendan. Pola veka, po običaju, kod svakog čoveka bude nagon da napravi bilans onoga što je uradio u svom životu. Za naslov razgovora sa Mihom Gazeta je izabrala sledeću izjavu trenera Bolonje: “U životu sam imao i prošao sve: želeo bih samo da je moj otac ovde”.  Mihajlović je oktrio da ga tišti to što nije bio uz svog oca kada je odlazio sa ovog sveta. “Mislim o tome i na njega svaki dan. Želeo bih da može da vidi kako su porasli njegove unuke i unuci. Kada se priča o snovima ja ne sanjam da osvojim Ligu  šampiona ili skudeto. Moj san je neostvariv: ja bih da zagrlim mog oca. Moja mama me i dalje gleda istim očima kao kada sam bio dete. Ona ne govori italijanski, moja deca ne znaju najbolje srpski. Ali svaki put kad nas poseti u Rimu, vidim kako ih gleda i shvatim da ljubav nema potrebe za rečima”.  

Miha se našalio na račun svoje kose, odnosno kako je nekad imao dugu i kovrdžavu kosu: “Sada mi je kosa osedela i proredila se. Branim svaku dlaku kao što sam nekada bio na brani mojih golmana. Nekad osećam energiju čoveka koji ima 20 godina manje, a nekad mi se čini da imam 150 godina zbog svega što sam proživeo. Mladost u Srbiji, karijera, Italija, gradovi, šestoro dece, siromaštvo, uspesi, blagostanje. Ali i dva rata, rane, suze…Danas kada gledam unazad mogu da kažem: Siniša, koliko si života živeo”.  

Miha je isričao i srpskim ljubiteljima fudbala dobro poznatu priču o bananama i kako je obećao svojoj majci da će kad se obogati kupiti ceo kamion banana: “Danas kada idem u restoran biram najbolje i pijem dobra vina, ali ništa ne može da premaši taj ukus banane koju sam delio sa mojim bratom”.

Teme rata, Vukovara, odnosa sa Arkanom, bilie su neizbežne i Miha je još jednom ponovio svoje stavove i objašnjenja: “Ja imam snažan karakter. Srbin sam od glave do pete, sa svim vrlinama i manama mog ponosnog naroda. Ali znam da priznam greške, da tražim izvninjenje  i uvek sam spreman na dijalog. Smatraju me za tvrdog čoveka, to je istina. I bolje je da me ne provociraju. Ali i čovek sa mu..ima može da bude dirnut: meni se to događa kada mislim na osobe koje sam voleo, a više ih nema ili kada mislim na moje ćerke kada su daleko. Kada sam prvi put otišao u Međugorje, počeo sam da plačem kao dete, nisam uspeo da zaustavim suze. I osetio sam se jačim, i više sam bio taj dan čovek nego ikada u mom životu”.

Za perfektnu utakmicu svog života Miha je izabrao meč naše reprezentacije sa Hrvatskom  9. oktobra 1999.godine: “To je bio prvi meč posle rata između dve reprezentacije u Zagrebu. Izborili smo plasman na Evropsko prvenstvo. Meč se završio 2:2 a ja sam asistirao za oba pogotka. Novine u Srbiji su mi dale 10”.  

Budući da je igrao derbije u više gradova Italije i Srbije, Miha nema dilemu koji je derbi iznad svih ostalih: beogradski. “Derbi u Beogradu ne može da se poredi ni sa čim. On je mnogo više od utakmice. Atmosfera na Marakani ne može da se objasni. U Milanu se igra derbi visokog plemstva. U Rimu je podsmevanje preko cele godine na temu derbija. U Đenovi su najlepše koreografije. U Torinu je zarazna ta volja Granata da preokrenu hijerarhiju”.

Srpski stručnjak je pričao i o klupama koje su mu izmakle ili koje mu stalno izmiču: “Sa Juveom sam se sve bio  dogovorio. Bio sam u rezidenciji Anjelijevih, sa Marotom i Nedvedom. Onda je Konte odlučio da ostane da bi dao ostavku dva meseca kasnije. Ja sam ostao u Sampu, a u Torino je otišao Alegri… Sa Interom sam toliko puta bio u kontaktu da više i ne znam koliko sam puta bio blizu klupe Nerazura”.

Na kraju je Siniša izabrao i tri najupečatljivije fotografije iz svojih prvih 50 godina života: “Prvi susret sa Arijanom i kako sam se izgubio u njenom osmehu. Dolazak na svet moje dece. Zalet, levica i lopta u rašljama”.  

Izvor: mozzartsport