Како се борити са бијелом кугом?

Према попису из 2013. године у Републици Српској живи 1. 228. 423 становника, док се стварни број становника, према неким статистичким подацима, креће око 950. 000. У односу на попис из 1991. године, у Босни и Херцеговини живи 900 хиљада становника мање. Од тог броја, данас Срба има око 280 хиљада мање него прије рата.

Република Српска 18.02.2019 | 20:17 Демократска катастрофа куца на врата Републике Српске. Разлога за бригу много, а понуђених рјешења за борбу против бијеле куге за сада готово да нема. Прије неколико дана, проблематиком демографске обнове Српске почело се бавити и ново руководство Републике Српске. У плану је покретање припремног Националног програма демографске обнове Републике Српске.

Министар породице, омладине и спорта Соња Давидовић каже да ће то министарство у сриједу организовати прву сједницу Савјета за демографску политику.

"Ми смо формирали нови савјет, тако да очекујем да и у том погледу имамо одређене кораке и одређени напредак, прије свега, када је у питању доношење једног важног документа, а то је Стратегија демографског развоја Републике Српске, а након тога и предлагање конкретних мјера Владе Српске", казала је Давидовићева.

Република Српска свих ових година није конкретно пришла проблему демографске обнове, а то је једино могуће кроз системски документ који би обухватио све чиниоце, сматрају стручњаци. Кажу да је ситуација и више него забрињавајућа.

Демограф Александар Чавић каже да природни прираштај, с једне стране, и миграције, с друге стране, јесу компонента раста или пада неког становништва.

"Ми, нажалост, обје те компоненте имамо негативне. Природни прираштај у прошлој години је био негативан", наводи он у изјави за БН телевизију.

У Републици Српској у прошлој години је забиљежен најнижи број рођених од њеног настанка. Сем тога, одласци становништва су све чешћи. Неријетко, Српску напуштају и комплетне породице.

"Већина породица је незапослена. Нема неких примања. Нажалост, неки дан смо били свједоци када нам је једна породица отишла са четворо дјеце у Њемачку. У Њемачкој ће имати и дјечији додатак. Та дјеца, иако су рођена овдје у Републици Српској, овдје нису имали, а тамо ће имати, што је стварно жалосно", наводи Јован Радовановић из Удружења са четворо и више дјеце.

Жалосно је, каже Радовановић, и то што су породице условљење бројем дјеце да би уопште примале додатак, који износи 30 до 40 марака за друго дијете, за 3. неких 70 - 80, а за четврто неких 35 - 40 марака. Свако наредно дијете нема право на дјечији додатак. И када дијете напуни 15 година губи право на дјечији додатак.

Стручњаци сматрају да се у Српској примјењују мјере које, доказано, нису донијеле ништа, а демографском политиком се баве људи који уопште нису стручни.

"У свакој политици која треба да подигне партилитет на један већи ниво, кључна ствар јесте запосленост жена, док је мјера која је тада, умјесто да буде помоћна мјера, представљена као главна, циљала на то да су жене имале тада мотивацију да су имале као плату приближно минималној, да напусте посао и да обрате се за рефундацију породиљске накнаде као незапослене", наводи Чавић.

Све незапослене породиље у Републици Српској прву годину дана дјетета имају 405 КМ мјесечну накнаду, док оне запослене имају 100 одсто плате, коју рефундира јавни Фонд за дјечију заштиту.

Како озбиљне земље приступају овом проблему показује примјер Мађарске, чија је Влада обезбиједила субвенције за нове брачне парове, као и за све жене које су удају прије 40. године.

Породицама које имају најмање двоје дјеце омогућена је помоћ при куповини куће и аутомобила, а жене које имају четворо дјеце имаће могућност да не плаћају лични порез. Жене које се удају први пут добијају субвенције у износу од око 36 хиљада долара. Трећина тог дуга отписује се када жена роди друго дијете, а ако роди треће, дуг се у потпуности отписује.

БН ТВ