Како повући границу на Дунаву

Међудржавна комисија Србије и Хрватске постигла је одређени напредак у дефинисању копненог дијела границе, али су двије стране и даље миљама далеко од договора о разграничењу на Дунаву.

Регион 17.02.2019 | 15:26 Да ли ће линија ићи по средини ријеке, како предлаже Београд, или по катастру, како жели Загреб, чиме би око 10.000 хектара на лијевој обали реке припало Хрватима, и даље је отворено питање, годину дана након што су се предсједници Србије и Хрватске Александар Вучић и Колинда Грабар Китаровић у Загребу договорили да двије државе покушају да постигну рјешење у наредна 24 мјесеца.

Позиције двије стране су и даље удаљене, а спорна је, како каже државни секретар у Министарству спољних послова Србије Немања Стевановић, цијела дужина границе, док су два ријечна острва - Шаренградска и Вуковарска ада - највећи камен спотицања.

Стевановић у разговору за Тањуг наводи да је међудржавна комисија, која се годинама уназад није састајала, прошле године имала два сусрета и да је одређени помак направљен кад је ријеч о копненом дијелу границе, али није желио да прецизира какав.

- По питању Дунава, слажемо се само да се готово ни око чега не слажемо, зато што проблем видимо потпуно другачије. Они не желе да промијене став који је у потпуности у супротности са међународним јавним правом - наводи Стевановић, иначе српски национални координатор за рјешавање отворених питања са Хрватском.

Став Србије је да се примијени принцип из међународног јавног права, тако да граница између двије државе иде средином пловног тока ријеке.

Тај модел, иначе, успјешно је примијењен у случајевима дунавске границе Аустрије и Њемачке, Румуније и Бугарске, Мађарске и Словачке.

Хрватска, међутим, инсистира на граници по катастарским књигама из времена Аустроугарске монархије.

Примјеном тог принципа Хрватска би добила око 10.000 хектара земље на лијевој страни Дунава, који се налазе на територији Апатина, Сомбора и Бачке Паланке.

Проблем је чињеница да је Дунав промијенио свој ток у правцу од истока ка западу, док катастарске границе иду старим током Дунава, те би у том случају граница више пута пресијецала ријеку.

Вучић и Грабар Китаровић су се договорили да, уколико двије земље у наредне двије године не постигну договор, иду пред независно међународно правно тијело, које ће донијети коначну одлуку, подсјећа Стевановић.

(Тањуг)