Прича: Дух Африке у Суперлиги Србије...

Новом Динамовом појачању Јутјуб обезбедио пробу у Вердеру, Вошиног нападача Ајакс избацио због школе! Док је нови леви бек Напретка поделио Руанду!

Фудбал 16.02.2019 | 23:45 Српски клубови углавном их доводе због цене и физике и мада просек није баш за похвалу било је Африканаца који су последњих сезона импресионирали љубитеље домаћег фудбала, па и оне који Суперлигу не прате само због Црвене звезде и Партизана. У Ивањици се рецимо са осмехом сећају Ифеанија Оњила, Сурдулица је запамтила Самјуела Овусуа, ако не грешимо и даље најскупљу продају Радника, Лале које су опростиле Абубакару Оумаруу одлазак у Партизан нису заборавиле његове голове у дресу Војводине, Робертс Омега је Србију обишао уздуж и попреко, мада колико смо чули није баш омиљен у Ужицу, а и ми бисмо баш волели да чујемо где је и шта ради Мисдонгард Бетолингар, рмпалија из Чада који је својевремено прихватио православље и променио име у – Ђорђе.

Сад је време за неке друге момке, пошто су суперлигаши и овог јануара пазарили и по егзотичним дестинацијма, па је Младост је у првотимца промовисала Нигеријца Виктора Амоса, његов земљак Самјуел Окон је стигао у Врање, али је без сумње најзанимљивија прича новог централног везног Динама, Сенегалца, Сејдуа Бокара Сека.

Из више разлога. Под број један, ако питате интернет он већ две године не игра иоле озбиљан фудбал?! Иако је пре само три и по сезоне био на проби и у Вердеру из Бремена! Тадашњи тренер клуба Виктор Скрипник није ни покушавао да сакрије. Отворено је на конференцији за новинаре рекао: “Видео сам снимак његових игара и пожелео сам да га упознам и да се лично уверим”.

Спортски директор Томас Ајхмах је морао да се правда пред јавношћу, јер бундеслигаши ипак немају навику да доводе играче преко Јутјуб клипова.

“Није био толико лош. Он је јак момак у добрим годинама”.

Проблем је био што је снимак био из времена док је Бокар Сек играо у другој норвешкој лиги за Берум. И испао у трећу лигу. Вердер је ипак био сасвим друга димензија, па се у извештајима локалних медија налазе и констатације како Сејду по завршетку тренинга није могао ни да дише. Није сигурно помогло што је још пре одласка у Норвешку према сопственом признању паузирао фудбалску каријеру од јуна 2014. до маја 2015. Тада се вратио на факултет у Лондону где је студирао менаџмент у спорту?!



Откуд у Лондону? Па, Сејду Бокар Сек није баш тиква без корена. Пуне три године он је био члан Бордоа у који је стигао још као 17-годишњак из Дијамбара. У Бордо, који је у тој сезони 2008/2009 са Лораном Бланом на клупи освојио титулу првака Француске. И мада Бокар Сек није стигао до првог тима – одиграо је понеку пријатељску утакмицу са сениорима - живео је са Анријем Севеом, земљаком који сада игра у Бурси као позајмљен фудбалер Њукасла. Био је ту и Ламин Сане, он је преко Бордоа и стигао до Вердера, сада је у Орланду. И сада покојни Емилијано Сала је био омладинац Бордоа негде у то време.

Ни ту се не завршава списак познатих саиграча Бокара Сека, јер је он васпитаван у академији Дијамбар, 70 километара од Дакара. Њу је још 2003. основао Патрик Вијера у сарадњи са неколико фудбалера како би помогао школовање деце. У међувремену је то постала најбоља фудбалска школа Сенегала. Тамо је Бокар Сек играо са Евертоновим Идрисом Гејом, те Салифом Санеом из Шалкеа...

И тамо је председник клуба Саер Сек. Потпредседник Фудбалског савеза Сенегала. Први човек сенегалске лиге. Многи кажу први човек сенегалског фудбала. Саер Сек, отац Сејдуа Бокара Сека.

Да ли га је утицајни тата мало и погурао? Можда и јесте, ко не би? Очигледно није претеривао. Јер кад није прошао у Вердеру Бокар Сек се врато у Норвешку, играо за Кристијансунд, Берум, па Љунгскиле у Шведској и ту му се отприлике губи траг. А беше то сезона 2016/2017... Сада ће у Динаму, каже Драган Антић, играти штопера.



Занимљив, мада посве другачији пут прошао је и нови нападач Војдодине Секу Коне. Он није имао ту срећу да му отац буде “биџа”, али им је заједничко то што су обојица били полазници озбиљних фудбалских академија. Ова Секуова је била и преозбиљна за дечака из Либерије, који је силом прилика одрастао у Утрехту. А фудбал као дечак играо у – Ајаксу. Не задуго додуше.

“Нећу да лажем, био сам лош дечко”, присећао се касније Секу објашњавајући зашто није прошао у Амстердаму.

Није зато што се према сопственом признању мало уобразио. Имао је стипендијски уговор врло рано, па је умилсио да је већ велика звезда, запоставио је школу због чега су га из исте и избацили кад му је било 12 или 13 година. А у Ајаксу се зна – фудбал играш само ако имаш добре оцене.

Секу Коне је тако добио исписницу и из Ајакса, размишљао је да све батали, али су га људи из РКЦ Валвајка убедили да издржи. Наредне месеце је Коне проводио тако што је као 13-годишњак прелазио по 70 километара сам од Утрехта до Валвајка. Један воз, па два аутобуса, ваљда нешто говори о упорности.

Ни ту све није текло као по лоју, још једном је Коне мењао клуб пре но што је професионалну каријеру почео као 18-годишњак у Фортуни Ситард. Петер ван Фосен, старији га се можда сећају из Андерлехта, Ајакса, Глазгов Ренџерса или Фајенорда (90-их је одиграо 31 утакмицу за Холандију) знао га је из млађих категорија Алмере Ситија и довео да игра без уговора, за џабе. Али дао му је шансу.

Холандски фудбал је ипак брзо напустио, сам каже да је имао превише приватних проблема због којих није могао да се концетрише на терен, па је изабрао да побегне у америчког трећелигаша Бетлејем Стил, одатле је отишао у Ансар Грин у другу лигу Јужне Кореје, а сада је стигао у Војводину. Са 23 године први пут ће заиграти у првом рангу неког домаћег такмичења.

Али Секу Коне је већ одиграо четири утакмица за репрезентацију Либерије, упознао Жоржа Веу, па и Емануела Адебајора против кога је играо на дебију за национални тим. Тврди да га је Адебајор похвалио после тог меча.

Кад су остали Африканци овог јануара приспели у Суперлигу поменућемо и новог левог бека Напретка, Емануела Иманишимвеа, стигао је из последњих сезона убедљиво најуспешнијег тима Руанде АПР-а. До јесени је тај клуб водио Љупко Петровић, због здравствених проблема је морао да оде и место уступи Златку Крмпотићу па можемо само да претпоставимо да Срби имају добар уплив у фудбал у Руанди.

Иначе, Иманишимве је 2016. изазвао судски спор и поделио земљу када је из Рајона пребегао у табор најљућег ривала АПР-а. О ривалитету та два клуба ваљда најбоље говори то што од 1995. године само једну титулу у домаћем шампионату нису освојили или АПР или Рајон.

Иначе, чини нам се да је Иманишимве велика звезда у својој отаџбини, пошто куцање његовог имена у гуглу прво води на бројне новинске извештаје о његовом венчању. На страну сад тај део његовог живота, строго фудбалски гледано Иманишимвеа сви у Руанди веома цене.



Извор: моззартспорт