"Велики брат" пазиће грађане

Грађани Републике Српске би се ускоро могли наћи у својеврсном "Трумановом шоу" под патронатом државе, али са много већим улозима.

Република Српска 14.02.2019 | 09:12 Власт у РС предвођена породицом Додик припрема за своје грађане нови пројекат како би их ставили под контролу. Тако се у СНСД-овој кухињи спрема једна врста Орвелове 1984, у којој би се ускоро требали наћи грађани РС. 

Полако и непримијетно, на овај начин, сви ћемо бити стављени под шапу власти и самоуправу једне породице.
Наиме, Министарство унутрашњих послова (МУП) Републике Српске купиће од „Проинтера ИТСС“ 325 камера, сервере и пратећу опрему за снимање грађана, који ће све то, са урачунатим порезом, платити више од 527.000 КМ.

МУП Републике Српске, којим руководи министар Драган Лукач, расписао је тендер за набавку опреме за систем видео надзора почетком октобра прошле године.

Након спроведене процедуре набавке, уговор са „Проинтером ИТСС“ Бањалука закључен је 8. фебруара и скупљи је за око 25.000 КМ од расписане набавке.

Према тендерској документацији, МУП Републике Српске ће купити 204 ИП камере које, између осталог, имају сензор са прогресивним скенирањем, ауто инфрацрвени филтер за снимање дан/ноћ, дигитални зум 16x, подршку за паметне телефоне, уграђену детекцију покрета, инфрацрвено освјетљење до 30 метара.
Биће набављене и 44 ИП камере које имају већину карактеристика као и првобитне, с тим да им је инфрацрвено освјетљење домета до 100 метара и моћи ће препознавати лица.

На списку је и 13 ИР ИП покретних камера које имају могућност аутоматског праћења покретних објеката, с детекцијом лица, мапом врућих тачака… Поред ових, тражи се још девет ИП покретних камера сличних карактеристика.

Ту је и 47 камера за препознавање регистарских ознака при брзинама до 200 км/х у двије саобраћајне траке истовремено, с тачношћу већом од 95%. Планирана је и набавка седам камера за праћење саобраћаја у три траке истовремено, са пратећом опремом.

Тражи се и једна ИП панорамска више-сензорска камера, такође са инфрацрвеним филтерима и освјетљењем до 30 метара, зумом 16x, видним углом хоризонтално 180 степени, вертикално минимално 44 степена…

Биће купљена и неопходна опрема, сервери са оперативним системима, рачунари, хард дискови, монитори… за праћење, управљање и контролисање камера.

Набавка подразумијева куповину укупно 325 камера, 15 сервера, три рачунара, те остале опреме.

МУП Републике Српске, након расписивања тендера, није одговорио на питање која је намјена система видео надзора, гдје ће камере бити постављене и у циљу чега ће се вршити снимање.
Због свега тога на ову набавку је бачена велика сумња.

Поред тога, „Проинтер ИТСС“ ће, са Агенцијом Камир из Широког Бријега, инсталирати видео надзор на граничним прелазима и објектима које користи  Управа за индиректно опорезивање (УИО) БиХ за шта ће им УИО платити 2,5 милиона КМ.

Нешто већи износ, 2,8 милиона КМ, та компанија ће добити и за успостављање Националног центра за управљање дигиталним идентитетима у РС.

Што значи да би цијели систем праћења грађана требао да падне у руке компаније „Проинтер“, коју медији доводе у везу са Игором Додиком, сином Милорада Додика, која је зарадила милионе у посљедњих неколико година путем јавних набавки у области ИТ у Републици Српској.

На овај начин би грађанин ентитета могао бити под потпуним надзором фамилије и странке, што у овом случају дође на исто.
 
Јер, Република Српска је одавно постала искључиво бизнис пројект, који користи све своје ресурсе не би ли уништио свакога ко покушава то да заустави. 

Тако се то ради у Републици Српској, а све остало што нам подмећу и чиме нас бомбардују наши представници у власти је јалови националромантизам и патетика., напиосао је поводом ове набавке, између осталог, на свом ФБ профилу Александар Трифуновић, уредник БУКА магазина 

План набавке камера од стране МУП-а које ће провести Проинтер открио је портал Цапитал, чији уредник Синиша Вукелић тврди да, гледано са техничког аспекта, ова набавка је оправдана, јер би она требала наводно да послужи за стварање боље безбиједности грађана. 

Ипак, он је категоричан да се набавка ових камера не смије проводити да се не зна како ће се оне користити и која би требала бити њихова сврха. 

„Мора да се зна хоће ли приступ тим базама података имати неко осим полицијских службеника“, каже Вукелић.

Оно што је за њега можда најинтересантније јесте да овај посао добија фирма која је јако млада, а у посљедњих неколико година побјеђује на скоро свим јавним тендерима у РС када је ИТ сектор у питању. 

„Ви немате нигдје званичних података ко стоји иза те компаније, зашто ужива повлаштен положај и има привилегован статус у јавном сектору РС“, рекао је он.

Како тврди, овдје немамо довољно података које бисмо морали добити ако живимо у нормалном демократском друштву.

Ипак, пошто то није случај...

„Ова полиција је толико затворена, можемо рећи најзатворенија откад постоји РС. Таква није билла у мандату ни једног другог министра. Министар је направио читаву једну смјену и ротацију на свим одјељењима у полицији, а да није обавијестио јавност. Након тога долазе набавке милионске вриједности у МУП-у, попут набавке камера и све се одвија у великој тајности. Ми разумијемо да неке ствари морају бити скривене, али ово је нешто што мора да се јавности објасни и разјасни. Они се понашају као да се овдје ради о некој приватној компанији, а не о овако великом и стратешки важном министарству. Они се баве другим стварима које су њима битне, а не онима које су важне за јавност“, каже Вукелић за БУКУ.

Када говоримо о видео надзору од стране државе тј. јавних власти, надзор се већином правда бољом заштитом од криминала, лакшом контролом безбиједности, бољим откривањем злочина и сл. 

Како нам је то објаснио Дејан Лучка из Бањалучког центра за људска права, јавној власти је одређено да се може мијешати у ова права уколико је такво мијешање предвиђено законом, односно ако је легално и ако је то неопходна, односно легитимна мјера у демократском друштву, у интересу националне или јавне безбједности, економског бољитка државе, спречавања нереда или кривичних дјела, заштите здравља и морала или заштите права осталих грађана. 

Међутим, право питање које се са правом поставља јесте на који начин ће те камере и снимци са њих бити коришћени, шта ће се тачно надзирати са њима, ко ће имати право приступа базама снимљених података, да ли ће се снимати само видео или ће ту бити укључен и аудио запис, колико и како ће се те базе чувати, да ли ће у пракси тим базама приступ имати приватна лица која немају службених овлашћења да им приступају, на који начин ће службеници поступати са снимљеним материјалом, да ли ће се поштовати законске и подзаконске процедуре, да ли ће одржавање вршити директно органи реда или приватне компаније и сл. 

На сва ова питања јавност нема одговоре.  У полицији ћуте и скривају податке.

„Бојим се да ће, као много ствари до сада код нас, све то остати у сивој зони, некада и законски дефинисано тако, и да ће и сами грађани све више осјећати да живе у некој великобратовској 1984, са будним оком које их посматра чим ступе на улицу. Када смо већ сви огуглали на ријалитије који нам се свакодневно смијеше са телевизије и новинских стубаца, одједном бисмо и сами могли завршити у неком Трумановом шоу под патронатом државе, али са много већим улозима“, рекао је Лучка.

Према његовим ријечима, посебно је опасно уколико овај видео надзор буде коришћен за неко даље индиректно застрашивање грађана, као што се то нпр. радило монтирањем камера када су трајала окупљања групе „Правда за Давида“ на Тргу Крајине.

„Или, уколико снимцима буду могла располагати и лица којима то није дозвољено, или уколико се снимци буду користили за друге ствари, а не за оне које су у складу са прописима“, каже Лучка.

Генерално, наш саговорник сматра да видео надзор сам по себи није толико лоша ствар, али видео надзор над којим нема строге контроле, који се користи нелегално и нелегитимно, са службеницима који се покушавају играти Штазија, може грађанима тешко нарушавати њихова основна људска права, а цијело друштво довести до неке врсте антиутопије, у којој ће се свако бојати рећи шта мисли или се слободно окупити. 

„Овдје ће постојати константан страх од санкције због изреченог или исказаног. Тако бисмо могли добити заједницу у којој ће се све обављати између четири зида, а јавни простори ће бити остављени онима који су 'правовјерни'. Искрено се надам да до тога неће доћи. Међутим, историја нас учи да то и није толико далеко од могућег сценарија“.
 
(Бука)