Сјећања: Због Сарајева и Вележа проширена лига!

Сезона 1990/91. остаће упамћена као посљедња у којој су клубови бивше Југославије играли јединствену лигу, а првенство је тада бројало непаран број клубова - њих 19.

Фудбал 21.02.2019 | 00:00 Најбољи клубови из Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, Македоније, Црне Горе и Словеније до 1991. године такмичили су се заједно у Савезној лиги Југославије, а титуле од 1946. године, када је основана лига, па до распада бивше државе, освајало је само седам клубова, три из Србије, те по два из Хрватске и БиХ.

Први шампион Југославије 1947. године постао је београдски Партизан, док је највише титула освојила Црвена звезда - 19.

"Црно-бијели" најбољи су били 11 пута, Хајдук из Сплита има седам титула, загребачки Динамо три мање, док су Сарајево са два пехара (1967, 1985) и Жељезничар (1972) са једним, једини од бх. клубова који су били најбољи у некада моћној југословенској лиги.

Међу 10 клубова са највише наступа у историји најјаче лиге Југославије су: Сарајево (1228 утакмица), Вележ (1174) и Жељезничар (1063), док је трећи најбољи стријелац лиге, легендарни нападач Вележа, "Принц са Неретве", Душан Бајевић, са 166 голова.

Само два више од њега постигао је Дарко Панчев (Вардар, Црвена звезда), док је Слободан Сантрач убједљиво на првом мјесту са 218 погодака, које је постигао наступајући за ОФК Београд, Партизан и Галенику.

Чланови југословенске лиге из БиХ најдуже су били: Сарајево (43 сезоне), Вележ (38), Жељезничар, који је први од бх. клубова наступио у заједничкој лиги, затим 34 сезоне био њен члан, затим Слобода (25), Челик (17), Борац (14), док је једну сезону одиграла и Искра из Бугојна (1984/85).

Али, вратимо се на 1991. годину, посљедњу која је окупила све најбоље екипе из шест република бивше државе.

Наиме, сезону раније, одлуком Фудбалског савеза Југославије (ФСЈ), лига је бројала непаран број - 19 клубова.



Повод за то била су дешавања у претходној сезони, када је дуел Сарајева и Динама на "Кошеву" због прекида регистрован службеним резултатом 3:0 за Загрепчане.

Судија Зоран Петровић тада је са трибина погођен конзервом, па је арбитар из Београда одлучио да не настави мећ.

Сарајево је тада уложило жалбу, јер је таква одлука за "бордо" тим значила селидбу у нижи ранг такмичења, с обзиром да су сезону окончали на 17. мјесту.

ФСЈ је тада одлучио да се одигра нови меч, у којем је Сарајево славило 1:0, што је значило да из лиге испада Вележ.

Наравно, овог пута су Мостарци уложили жалбу, а челни људи југословенског фудбала пронашли су тада "Соломонско рјешење" и лигу у сезони 1990/91. проширили са 18 на 19 клубова, чиме су оба бх. представника остала у лиги, а у нижи ранг тада је морао једино посљедњепласирани Вардар из Скопља.

У посљедњој сезони пред распад бивше државе, осим већ поменутих Вележа и Сарајева, од клубова из БиХ наступили су бањалучки Борац, који је првенство окончао на одличном петом мјесту, те сарајевски Жељезничар (16. мјесто на крају) и Слобода из Тузле, која је била претпосљедња, али због распада државе, самим тим и југословенске лиге, није могла отићи у нижи ранг.

КУП МАРШАЛА ТИТА

Бх. клубови од 1946. до 1991. два пута били су најбољи у куп такмичењу. Први од клубова из БиХ, Куп Југославије освојили су фудбалери мостарског Вележа, који су 1981. у финалу савладали сарајевски Жељезничар 3:2. Бањалучки Борац 1988. године постао је први и једини друголигаш који се радовао трофеју у тадашњем Купу маршала Тита. У незаборавном финалу, Бањалучани су на стадиону ЈНА у Београду голом Сенада Лупића славили 1:0.

Извор: мондо.ба