Медитеранска кухиња, виталност у трећем добу

Снага, добро здравствено стање и покретљивост у зрелим годинама умногоме зависе од начина исхране. Уз медитеранску кухињу бићете чак за 56 процената виталнији од вршњака.

Здравље 12.02.2019 | 11:22
Медитеранска кухиња, виталност у трећем добу
КОЛИКО ћете бити витални у трећем добу, умногоме зависи и од тога како се храните. Ако су вам оброци избалансирани и здрави у старости, тврде нове студије, можете бити чак за 56 одсто виталнији од вршњака који не воде рачуна о исхрани. Што ваша исхрана више наликује медитеранској, мањи је ризик да ћете с годинама посустати.

Тим научника анализирао је здравствене податке готово 6.000 одраслих, који су били укључени у четири истраживања. Три групе испитиваних су биле у земљама Медитерана, а једна у Азији. Установљено је да су, без обзира на то где су живели, људи који су се хранили по медитеранском рецепту имали двоструко мањи ризик да онемоћају у трећем добу.

Чињенице су да је светска популација све старија, и да се са продужавањем животног века повећава број људи који живе дуже од 80 година. Зато се више пажње посвећује томе како да људи и у старости остану здрави и витални, рекла је за Ројтерс Кејт Волтерс, научница са Университy Цоллеге Лондон (УЦЛ) у Британији:

- Неки људи, због све већег броја здравствених проблема које имају, с годинама постану немоћнији и имају симптоме попут мањка енергије, слабости мишића, слабог апетита и губитка тежине, као и осећаја опште успорености... Тешко им је да се извуку из тога стања или да се опораве од болести. То је пак повезано с ризиком од болничког лечења или развијањем зависности од туђе помоћи. Трагамо за начинима да се то спречи.

Иако је углавном познато шта заправо подразумева медитеранска исхрана, аутори истраживања навели су у часопису Јоурнал оф тхе Америцан Гериатрицс Социетy да се медитеранска исхрана заснива на традиционалним састојцима типичним за Грчку и јужну Италију, и да садржи много поврћа, орашастих плодова, и рибе и морских плодова. Уобичајено је, навели су, главни извор масноћа - маслиново уље, а не животињске масти, док су алкохол и вино укључени у малим или умереним количинама.

Поред исхране, физичка активност је један од најважнијих фактора за одржавање виталности и у позним годинама. Али већ је било "много истраживања о томе која је врста вежбања добра, а много мање истраживања о улози хране, конкретније о различитим врстама хране попут медитеранске, рекла је Волтерсова.

Научници су проучили податке из ранијих истраживања спроведених у Кини, Француској, Италији и Шпанији. Исхрана људи укључених у студије вреднована је према томе колико је слична медитеранској. Резултат од шест до девет означавао је највећу сличност, а од нула до три најмању. Испитаници су, у просеку, праћени четири године. Људи чија је исхрана била оцењена у распону од четири до пет имали су 38 одсто мањи ризик од тога да онемоћају у каснијем животном раздобљу у поређењу са онима који су имали исхрану супротну од медитеранске, док је код оних чија је исхрана вреднована од шест до девет тај ризик био 56 процената нижи.

ДЕФИНИТИВНО НАЈЗДРАВИЈА

И по критеријумима Светске здравствене организације, медитерански начин исхране је најздравији.

1. Шта је обавезно

- мале количине јогурта и посебне врсте сира, јер садрже калцијум

- конзумирање интегралних житарица и скроба, као што су тестенине, хлеб, пиринач, мекиње и кромпир

- риба која се обично или грилује или кува једе се више пута седмично, а највише се препоручују туна, лосос или скуша, док се сасвим избегава пржена риба

- кувана јаја неколико пута седмично

- црвено месо, али не више од једном седмично

- два вегетаријанска јела бар једном седмично

- различите врсте махунарки и другог поврћа, лековито биље, житарице, свеже воће, како би се смањио лош ( ЛДЛ) холестерол у организму, што доводи до губитка тежине

- обавезни су ораси, јер садрже висок проценат масти, а осим њих пожељни су и лешници и бадеми, уз опрез да се не конзумирају претерано

- маслиново уље уместо маслаца и других уља, свеже воће уместо слаткиша

- кафа и чај умерено и без шећера

2. Шта је "не никако"

- прерађена храна

- пржена храна (помфрит, пилећа крилца, све пржено у дубоком уљу)

- брза храна (пецива, роштиљ, хамбургери, пица)

- пића са високим процентом шећера, као што су разна газирана безалкохолна

- пића и њихове дијеталне варијанте, као и индустријски произведени сокови

- кобасице, хамбургери и сланина (месне прерађевине)

- торте и колачи

Новости
фото:интернет

Коментари / 0

Оставите коментар