ЛШ - најава: Вријеме је да се жито одвоји од кукоља...

Три сензације за деценију, сад су три у оптицају! Додуше, не дешавају се свако године. . .

Фудбал 11.02.2019 | 23:45 Двомесечна пауза је готова и најквалитетније фудбалско такмичење поново се враћа на наше екране. Лига шампиона у пуном сјају! Или је ипак тако нешто прерано рећи, мада ћемо од уторка коначну гледати нокаут фазу такмичења, без тимова који не могу да науде великанима? Понекад се наиме чини а ћете неочекиване резултате пре видети у групној фази такмичења – победа Црвене звезде над Ливерпулом је одличан пример – него кад 16 најбољих ударе једни на друге. Пре ће бити да је осмина финала Лиге шампиона тренутак да се жито одвоји од кукоља. У последњих десет сезона тако смо избројали само три велика изненађења, а гледали смо чак 80 парова (160 утакмица).

Додуше, шта спада под велико изненађење ствар је субјективног утиска, али ћемо се вероватно сви сагласити око три најадикалнија примера. Најскорији од пре две сезоне кад је она чудесна Монакова генерација успела да головима Килијана Мбапеа, Фабиња и Тјемуеа Бакајока савлада Манчестер Сити са 3:1 и надокнади заостатак од два гола после 3:5 на Етихаду. Те године је истина и Лестер избацио Севиљу – просто је невероватно шта су све промашили Андалужани у првом мечу па је било само 2:1 – али победу енглеског шампиона над четвртим тимом Шпаније баш и не можемо да назовемо толиким изненађењем.

За следећу сензацију дакле морамо да се вратимо у сезону 2014/2015 када је Арсенал још важио за неупитног члана енглеске “велике четворке“, али је онда налетео Монако са Жофријем Кондогбијом, Димитром Бербатовим и Јаником Фереира-Караском и усред Лондона га отресао са 3:1, па Тобџијама ни 2:0 у реваншу није било довољно да прођу даље. Сад кад бисмо вратили тим и погледали саставе (за Монако су тада играли и Антони Марсијал, Жоао Мутињо, Бернардо Силво се тек пробијао...) можда и не би изгледало толико зачујуђуће, али из тадашње перспективе нико то није очекивао.

И за крај наравно, највеће изненађење последње деценије: АПОЕЛ са Ивицом Јовановићем на клупи! Први  кипарски клуб у нокаут фази такмичења, сви су мислили да је то луда срећа, посебно након поготкаАлександра Лаказета за Олимпикових 1:0 на Жерлану. У реваншу шок. Густаво Мандука је већ у осмом минуту анулирао тај заостатак, отишло се у продужетке, па у пенал серију, а тамо су Аилтон, Мораиш, Александру и Иван Тричковски редом погађали противничку мрежу, док Лаказет и Бастос нису задржали присебност и ту је био крај за Олимпик.

Те исте сезоне Олимпик из Марсеља је избацио Интер у двомечу у коме су три од четири гола пала у судијској надокнади, али био је то онај Интер Клаудија Ранијерија, Интер који је свако мало мењао тренере –Тинкермен је издржао од септембра 2011. до марта 2012. – са већ престарелим асовима какви су у то време били Хавијер Занети, Дејан Станковић, Лусио, Весли Снајдер, Дијего Форлан, Естебан Камбијасо, Самјуел, Кристијан Киву.... Сви велики мајстори, али одавно прешли играчки зенит.

Млађи ће се можда запитати зашто на ову листу нисмо уврстили и Лионово избацивање Реала у сезони 2009/2010 после гола Миралема Пјанића за 1:1 у Мадриду (на Жерлану је било 1:0), али старији ће се сетити да је Олимпик тих сезона био пеницилин за Краљевски клуб, иако је већ кренуо да полако крњи углед стечен са оних седам узастопних титула у Француској.

Наравно, испадали си у други велики клубови у осмини финала Лиге шампиона, али углавном у дуелима са тимовима сличног квалитета. Манчестер јунајтед, само примера ради, прошле сезоне од Севиље, али то је - играчки више него резултатски - било толико убедљиво да нема ни говора о некаквом великом изненађењу. Реал и Барселона су такође Пари Сен Жермену навукли опасан комплекс, Арсенал је код Арсена Венгерана четвртфинале гледао као на немогућу мисију – у тој последњој деценији девет пута је играо Лигу шампиона, осам пута је испао баш на првој нокаут препреци – Енглези су генерално највише страдали, јер ни Челси није био имун на неуспехе. избацивали су га Барселона, Реал, Бајерн...

Можда смо – више због резултата но због квалитета – на ову листу могли да допишемо у Ливерпулових 4:0 против Реала из сезоне 2008/2009, али ипак је то Ливерпул....

Ове сезоне суштински бисмо и могли да видимо само три велика изненађења, јер би у ту категорију потпале евентуалне победе Ајакса над Реалом, Лиона над Барселоном и Шалкеа над Манчестер Ситијем. У осталим паровима просто нема толике разлике у квалитету, мада бисмо до пре два месеца и недавне Нејмарове повреде у групу аутсајдера вероватно сврстали и Манчестер јунајтед против Пари Сен Жермена. Сад више нисмо тако сигурни.

Извор: моззартспорт

ФОТО: Реутерс