LŠ - najava: Vrijeme je da se žito odvoji od kukolja...

Tri senzacije za deceniju, sad su tri u opticaju! Doduše, ne dešavaju se svako godine. . .

  • Sport
  • Fudbal


Dvomesečna pauza je gotova i najkvalitetnije fudbalsko takmičenje ponovo se vraća na naše ekrane. Liga šampiona u punom sjaju! Ili je ipak tako nešto prerano reći, mada ćemo od utorka konačnu gledati nokaut fazu takmičenja, bez timova koji ne mogu da naude velikanima? Ponekad se naime čini a ćete neočekivane rezultate pre videti u grupnoj fazi takmičenja – pobeda Crvene zvezde nad Liverpulom je odličan primer – nego kad 16 najboljih udare jedni na druge. Pre će biti da je osmina finala Lige šampiona trenutak da se žito odvoji od kukolja. U poslednjih deset sezona tako smo izbrojali samo tri velika iznenađenja, a gledali smo čak 80 parova (160 utakmica).

Doduše, šta spada pod veliko iznenađenje stvar je subjektivnog utiska, ali ćemo se verovatno svi saglasiti oko tri najadikalnija primera. Najskoriji od pre dve sezone kad je ona čudesna Monakova generacija uspela da golovima Kilijana Mbapea, Fabinja i Tjemuea Bakajoka savlada Mančester Siti sa 3:1 i nadoknadi zaostatak od dva gola posle 3:5 na Etihadu. Te godine je istina i Lester izbacio Sevilju – prosto je neverovatno šta su sve promašili Andalužani u prvom meču pa je bilo samo 2:1 – ali pobedu engleskog šampiona nad četvrtim timom Španije baš i ne možemo da nazovemo tolikim iznenađenjem.

Za sledeću senzaciju dakle moramo da se vratimo u sezonu 2014/2015 kada je Arsenal još važio za neupitnog člana engleske “velike četvorke“, ali je onda naleteo Monako sa Žofrijem Kondogbijom, Dimitrom Berbatovim i Janikom Fereira-Karaskom i usred Londona ga otresao sa 3:1, pa Tobdžijama ni 2:0 u revanšu nije bilo dovoljno da prođu dalje. Sad kad bismo vratili tim i pogledali sastave (za Monako su tada igrali i Antoni Marsijal, Žoao Mutinjo, Bernardo Silvo se tek probijao...) možda i ne bi izgledalo toliko začujuđuće, ali iz tadašnje perspektive niko to nije očekivao.

I za kraj naravno, najveće iznenađenje poslednje decenije: APOEL sa Ivicom Jovanovićem na klupi! Prvi  kiparski klub u nokaut fazi takmičenja, svi su mislili da je to luda sreća, posebno nakon pogotkaAleksandra Lakazeta za Olimpikovih 1:0 na Žerlanu. U revanšu šok. Gustavo Manduka je već u osmom minutu anulirao taj zaostatak, otišlo se u produžetke, pa u penal seriju, a tamo su Ailton, Moraiš, Aleksandru i Ivan Tričkovski redom pogađali protivničku mrežu, dok Lakazet i Bastos nisu zadržali prisebnost i tu je bio kraj za Olimpik.

Te iste sezone Olimpik iz Marselja je izbacio Inter u dvomeču u kome su tri od četiri gola pala u sudijskoj nadoknadi, ali bio je to onaj Inter Klaudija Ranijerija, Inter koji je svako malo menjao trenere –Tinkermen je izdržao od septembra 2011. do marta 2012. – sa već prestarelim asovima kakvi su u to vreme bili Havijer Zaneti, Dejan Stanković, Lusio, Vesli Snajder, Dijego Forlan, Esteban Kambijaso, Samjuel, Kristijan Kivu.... Svi veliki majstori, ali odavno prešli igrački zenit.

Mlađi će se možda zapitati zašto na ovu listu nismo uvrstili i Lionovo izbacivanje Reala u sezoni 2009/2010 posle gola Miralema Pjanića za 1:1 u Madridu (na Žerlanu je bilo 1:0), ali stariji će se setiti da je Olimpik tih sezona bio penicilin za Kraljevski klub, iako je već krenuo da polako krnji ugled stečen sa onih sedam uzastopnih titula u Francuskoj.

Naravno, ispadali si u drugi veliki klubovi u osmini finala Lige šampiona, ali uglavnom u duelima sa timovima sličnog kvaliteta. Mančester junajted, samo primera radi, prošle sezone od Sevilje, ali to je - igrački više nego rezultatski - bilo toliko ubedljivo da nema ni govora o nekakvom velikom iznenađenju. Real i Barselona su takođe Pari Sen Žermenu navukli opasan kompleks, Arsenal je kod Arsena Vengerana četvrtfinale gledao kao na nemoguću misiju – u toj poslednjoj deceniji devet puta je igrao Ligu šampiona, osam puta je ispao baš na prvoj nokaut prepreci – Englezi su generalno najviše stradali, jer ni Čelsi nije bio imun na neuspehe. izbacivali su ga Barselona, Real, Bajern...

Možda smo – više zbog rezultata no zbog kvaliteta – na ovu listu mogli da dopišemo u Liverpulovih 4:0 protiv Reala iz sezone 2008/2009, ali ipak je to Liverpul....

Ove sezone suštinski bismo i mogli da vidimo samo tri velika iznenađenja, jer bi u tu kategoriju potpale eventualne pobede Ajaksa nad Realom, Liona nad Barselonom i Šalkea nad Mančester Sitijem. U ostalim parovima prosto nema tolike razlike u kvalitetu, mada bismo do pre dva meseca i nedavne Nejmarove povrede u grupu autsajdera verovatno svrstali i Mančester junajted protiv Pari Sen Žermena. Sad više nismo tako sigurni.

Izvor: mozzartsport

FOTO: Reuters

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Aleksandar Kamenjašević 2018.
Sva prava zadržana.