Још 22 године Титових дугова

Грађани Србије плаћаће Титове дугове још тачно 22 године. Последње рате кредита из седамдесетих и осамдесетих година доспевају 2031. и 2041. године, а укупан цех је већи од 1,7 милијарди евра, сазнаје "Блиц".

Србија 10.02.2019 | 15:30 Србија ће по питању дугова старих три и четири деценије моћи да одахне тек кад данашња омладина уђе у зреле педесете, а многи високи функционери буду у пензији и пуних 60 година након што су те исте кредите узимали премијери из времена Јосипа Броза Тита.

Судећи по досадашњем искуству, Србија би у међувремену до краја отплате могла да промени још осам влада, колико их је променила од 2000. године.

Како сазнаје "Блиц", Србија по основу старих кредита дугује још 1,7 милијарди евра - највише према Париском клубу, код кога се као република пре четири деценије задужила за укупно четири милијарде евра. На другом месту је Светска банка, односно њен огранак ИБРД, који нам је у истом периоду одобрио 1,8 милијарди, а кредите ћемо још дуго отплаћивати и Кини и Кувајту (види табелу).



У Народној банци Србије потврдили су за "Блиц" да ће Србија дугове из седамдесетих и осамдесетих година отплаћивати још двадесетак наредних година. Како су нам прецизирали, грађани Србије најдуже ће плаћати дуг према Париском клубу, све до 2041. године.

Овом повериоцу дугујемо још тачно 1,09 милијарди евра, што значи да би му наредне 22 године у просеку отплаћивали по 49,5 милиона евра. Наводе и да ћемо наредних 12 година морати да враћамо и дугове према Светској банци, и то нешто више од 700 милиона евра. Последња рата за кредит узет од Кине 1999. године доспева за две године, док ћемо кредит који су 1989. године узимали премијери Милка Планинц и Бранко Микулић отплаћивати још пуних 15 година.

Министар финансија Синиша Мали каже за "Блиц" да Србија уредно отплаћује своје обавезе и кредите, било да је у питању финансирање капиталних инвестиција и инфраструктуре или дугова насталих у претходним деценијама.



"Захваљујући добрим резултатима фискалне консолидације у претходне три године, имамо стабилну државну касу која се налази у суфициту. Захваљујући томе, део средстава користимо за отплату скупих дугова и кредита.

Тако смо прошле године у целости отплатили сав преостали дуг према Лондонском клубу од 170 милиона долара. У децембру прошле године смо потписали и уговор о регулисању дуга са Републиком Чешком који потиче из периода клириншког начина плаћања. Имајући у виду да је од почетних 32,7 милиона долара, дуг који ће једнократно бити плаћен чешкој страни сведен на 9,8 милиона долара, постигнут је оптималан договор", оценио је министар за "Блиц".

С друге стране, за разлику од Срба, Хрвате и Словенце више не боли глава због кредита које су узимали за време Тита.

Последњи долар Хрвати су Париском и Лондонском клубу исплатили пре десет година. Хрватска је Париском клубу отплатила последњу рату од 192 милиона долара 2008. године, а Лондонском клубу рату од 78 милиона, годину дана касније.

Суседи су у целости отплатили и стари дуг који је Хрватска имала према Светској и Европској инвестиционој банци. Још одговорнији у отплати државних зајмова били су Словенци. Последњу рату од укупно 525 милиона долара они су исплатили 1995. године, потврдили су нам у тамошњој централној банци.

Мали: О дугу преговарамо и са Словачком



Како за "Блиц" открива министар Синиша Мали, у току су преговори да Србија у овој години отплати и дуг према Словачкој, а који потиче из периода СФРЈ и клириншког начина плаћања.

"Отплата заосталих дуговања је веома важна јер сматрамо да треба да будемо одговорни према грађанима. Влада ће и у наредном периоду тежити да превремено отплати кредите и дугове са вишим каматним стопама, као што су репрограми кредита код Светске банке. Наша земља је данас много отпорнија и економски снажнија него пре само неколико година, а самим тим смо и спремнији за било какву потенцијалну светску економску кризу", најавио је Мали за "Блиц".

СРЈ - Милошевићеви дугови



У односу на милијарде евра кредита које је СФРЈ узимала током седамдесетих и осамдесетих година, Србија и Црна Гора готово да се нису задуживале за време владавине Слободана Милошевића. Међутим, то није било због штедње. Наша земља у том периоду задужила се свега 400 милиона евра, а разлог су биле санкције.

"Западним земљама у таквим околностима било је строго забрањено са сарађују са Србијом. Одобравање кредита СРЈ за њих би аутоматски значило жестоке казне", оценио је Млађан Ковачевић за "Блиц".

(Блиц)