Српска још увијек нема листу донора

Становници Републике Српске немају могућност да, у случају смрти, дарују своје органе и тако неком спасу живот. Једина могућност трансплантације у Републици Српској јесте трансплантација бубрега, која се обавља са живог донора на Универзитетском клиничком центру у Бањалуци.

Република Српска 09.02.2019 | 18:03 Република Српска још нема регистар пацијената којима је потребна трансплантација органа или ткива. Нема ни јединствену листу донора. Нема ни институцију која се бави завјештавањем органа.

Закон о трансплантацији људских органа Републике Српске усвојен је прије девет година. Законом је регулисано донирање и трансплантација органа са умрлих донора, али тзв. кадаверична трансплантација никада није заживјела. Једино чиме можемо да се похвалимо је повећање броја 'сродничких' трансплантација.

Новца за јавно приватна-партнерства у којима профитирају једино приватне фирме – има. Два милиона марака за апарат за типизацију ткива, који би омогућио трансплантацију са мртвог донора – нема. Министарство здравља је набавку апарата обећавало годинама. Поручују да успоставити један такав систем није једоноставно и да то ни у другим земљама није заживјело преко ноћи.

У БиХ је основана Донорска мрежа. Ради као невладина организација. Међутим, не постоји заједничко Министарство или кровна институција која би помагала у оваквим ситуацијама.

Милан и Смиља Видовић из Међеђе код Козарске Дубице 2007. године у саобраћајној несрећи изгубили су сина Слободана. Одлучили су да донирају његове бубреге, јетру и рожњаче. На тај начин спасили су петоро људи из Бањалуке и Тузле. Трансплантације су урађене у Федерацији.

“Пола БиХ има донорску мрежу, пола нема. Мислим да су апарати за дијализу приватно власништво”, каже Милан Видовић, отац покојног Слободана.

У тијелу Тодора Будића је бубрег Слободана Бобе Видовића. Тодор је дванаест година био на дијализи. Начином рада удружења у Републици Српској није задовољан.  

Од 2006. до 2017. године било је укупно 24 донора. Током протекле три године у БиХ је пресађено 75 органа, односно 31 бубрег, девет јетри и 35 рожњача. Од оснивања Донорске мреже БиХ до данас потписано је око 50.000 донорских картица.

Анкетирани грађани кажу да је донирање органа чин племенитости.

Федрална власт има потписан Протокол о сарадњи на подручју трансплантацијске медицине са Хрватском, која је чланица “Еуротранспланта”, највеће међународне мреже за размјену органа. И Црна Гора је потписала Уговор са Хрватском, чиме ће и њени грађани бити укључени на листу чекања ове државе, а претекла нас је и Србија, која је такође  примљена у „Еуротрансплант“.

Ријеч је о организацији која има заједнички списак давалаца и прималаца и која обезбеђује брзу комуникацију међу земљама чланицама приликом избора што адекватнијег потенцијалног примаоца неког кадаверичног органа. С друге стране, за тешко обољеле пацијенте у Републици Српској једини спас најчешће су хуманитарне акције, приликом чега термин за трансплантацију искључиво зависи од брзине прикупљања новца.



БН ТВ