Прича - Пост фестум: Ко организује игру Партизана?
Повољно - млади и одбрана, лоше - картони и неефикасност! После две седмице црно-белих у Турској. . .
Фудбал 10.02.2019 | 23:30
Ове у Анталији завршене су победом без укуса и мириса, победом која навијаче наводи на размишљање, можда и бригу, а не на усклике, победом која има више минуса и чији је једини плус резултат. О томе је сурово прецизно, као да сече мечем, речима да је игра његовог тима била за заборав говорио Зоран Мирковић, а чим главнокомандујући није задовољан вожњом Парног ваљка у генераној проби онда је то додатна тема за размишљање у клубу нагомиланих невоља. На терену и око њега.
Партизан је током двонедељног боравка у регији Белек показао да још није пронашао игру каква би задовољила пробирљиве укусе публике. Акције теку споро, противници без великих проблема успевају да их укоче, мучи се да припреми квалитетну шансу, а кад у њу уђе никако да је реализује. Стара бољка. Податак да је у пет контролних утакмица дао мање голова него што је зарадио црвених картона (4:5) захтева анализу и отвара, између осталих, дилему да ли у наставку такмичења играти са једним или два шпица, јер је обе опције Мирковић испробао, али...
Чак и да се искључења, а било их је пет на исто толико утакмица (Босић, Шеховић, Вулићевић, Николић, Рикардо) подведу под нервозу није добро за имиџ клуба, макар "то су само припреме", да их оволико буде. Нити су сви зарађени за оштре стартове. Неки су последица симулирања, чега би црно-бели морали што пре да се отарасе, пошто у бити овог клуба није да се фолирањем изнуди пенал, него да се публика одушеви потезима, дигне са седишта головима. Њих је било мало између осталог и зато што је већи део припрема први стрелац тима Рикардо провео ван терена и што ни за њега, ни за Немању Николића - осим против Шахтјора - није било довољно употребљивих лопти.
И то је највећа цака. Основни недостатак. Сезнање да, бар у овом часу, нема одговарајуће замене Марку Јанковићу. Прелазак црногорског репрезентативца у СПАЛ створио је кратер између двојице задњих везних (најчешће Саше Здјелара и Небојше Косовића) и шпицева и све док се не прецизира ко је фудбалер пројектован да га замени делује да ће се остатак тима мучити. Први кандидат да буде "десетка" Партизана, Данило Пантић, пропустио је целе припреме због јаке упале Ахилове тетиве и неизвесно је кад ће бити спреман, Зоран Тошић је ухватио ритам и против Крила Совјетов поднео кандидатуру да буде лидер екипе, али га Мирковић ниједном није ставио да игра са пројектованим стартерима, док Армин Ђерлек не може - бар не још - да дејствује на том месту. Ако буде стани-пани, можда у помоћ опет прискочи Саша Илић, јер штагод причали у или око Партизана ветеран и у 41. години сигурно је кадар да помонге.
Опредељење клуба је другачије. Да се шанса укаже младима. А баш неки од нијх су можда и највећи добитници ових припрема. У односу на остале тинејждере наметнули су се Страхиња Павловић као опција за трећег штопера, иако му је тек 17 лета, али на терену делује убедљиво, као и његов годину дана млађи цимер Филип Стевановић. Стицајем околности (продаја Јанковића, повреда Пантића), Стевановић је добио минутажу и био стартер у четири контролне утакмице, па би можда могао и 16. фебруара на гостовању ОФК Бачкој да покаже да је с правом у првом тиму, у коме већ игра све бољи Светозар Марковић.
Уз константност Горана Закарића и смиреност Владимира Стојковића, тинејџерски талас можда је једини излаз за Партизан у тренутку кад се титула чини недостижном, а одбрана трофеја у Купу минијатурном у поређењу са оним шта би клуб могао да добије кад би форсирао младе. То му је, указујући на стање у српском фудбалу, препоручио Игор Дуљај, два минута после провере са Шахтјором и ако се некадашњи моторино буде послушао ето прилике да и клуб и екипа изађу из апатије. Не одмах, можда не ни за пола године, али ако уз Стевановића, Павловића, стасају још Шеховић и Ђерлек, а не прода се у наредном прелазном року Светозар Марковић стекли би се услови да се амбијент поправи.
Осим гурања деце у први план, још један детаљ заслужује пажњу и може се вредновати плусем. Игра одбране. У пет контролних сусрета Мирковићев тим матиран је само двапут. Оба пута из прекида: Слован из Либереца до тријумфа је дошао после корнера, а пољска Краковија из једанаестерца, док је у преостала три сусрета мрежа сачувана. Најпре против моћног Шахтјора, па у дуелу са Крила Совјетов из Русије и у четвртак са Младости из Добоја. Овај податак да ниједном из отворене игре Партизан није примио гол је охрабрујући и савршено се уклапа у стил промовисан јесенас. Опрезно, чврсто, дисциплиновано. Благодарећи томе, екипа из Хумске 1 може да се похвали да има најбољу последњу линију у Суперлиги (осам голова), изузев дуела са Украјинцима успела је и на турском тлу да сведе ривале на мали број прилика по утакмици, али због тога трпе други делови тима. На пример крила, где се још чека придошлица Муса Ндажи или напад.
А фудбал се игра за голове. Поготово у Партизану. Навијачи траже спектакл, атаке по сваку цену, брзину (можда то донесе новајлија з Норвешке), луцидност, креацију... Макар се причало "то су само припреме".
Извор: моззартспорт
Коментари / 0
Оставите коментар