Историјска дебата Уефе: Да ли укинути гол у гостима?!

На снази је већ 54 године, али чини се да је изгубило сврху. . .

Фудбал 07.02.2019 | 20:00 Уведено је 1965. године. Правило по коме у случају идентичног скора у двомечу неког европског такмичења даље иде клуб који је постигао више голова на страни. Тада је имало смисла. Данас је међутим већина тренера за укидање “гола у гостима” и тема је коначно стигла до Уефе чији ће Извршни одбор на сутрашњем састанку, а на предлог председника Фудбалског савеза Немачке Рајнхарда Гридела, између осталог расправљати и о томе да ли би требало укинути сада већ спорно правило.

Према тренутном расположењу у фудбалској јавности можемо комотно да наслутимо да ће гол на страни изгубити на вредност што је уосталом акција за коју се залаже већина тренера, почевши од Жозеа Муриња, Томаса Тухела, Карла Анчелотија, Макса Алегрија, па и зачетника ове теме Арсена Венгера. Баш је Арсеналова легенда прва и проговорила о овом проблему.

“Тактичка тежина гола у гостима је постала превише важна. Тимови извуку 0:0 код куће и задовољни су. Сада има супротан ефекат од онога што му је био циљ. Сада фаворизује тимове који се добро бране код куће”, рекао је Венгер још пре више од деценије, тачно 2008. године.

Статистика каже да је у праву. Правило је уведено зато што је пре пола века домаћи терен у европским такмичењима заиста значио много. Под један, путовања су била дуга и напорна. Даље, гости нису имали ни представу о томе шта да очекују. А терени? Као да су на другој планети, а не у другој земљи. Победа на страни била је истински подвиг у Еворпи.

Статистика говори у прилог томе. Пре но што је правило уведено у сада непостојећем Купу победника купова 1965. године – мада је у пракси дебитовало 1967. и то само за прво коло, да би за цео турнир важило тек од сезоне 1970/1971 – гости су у Европи добијали свега 18,98 одсто утакмица.

Некако спонтано су полако почињали да играју све дефанзивније, да траже резултат који би код куће могли да надокнаде.  Ново правило требало је да охрабри гостујуће екипе да заиграју офанзивније. У теорији, боље је да изгубиш са 1:3 него са 0:2.

Уосталом, никоме није одговарало да се играју и треће утакмице, јер је ново путовање представљало озбиљан удар на буџете клубова. Пенали у то време још нису били опште прихваћени.

И тако је правило трајало… И трајало. Све док Венгер и остали “филозофи фудбалске игре” нису схватили да нешто ту дебело не штима. Опет зовемо статистику у помоћ: у овој деценији у Лиги шампиона гости су добили чак 28,41 одсто утакмица, значајно више него 60-их година прошлог века.

Број утакмица у којима домаћи тим није примао голове падао је из године у годину, али падао је и број голова који су домаћини постизали.

“Тренери сматрају да постизање голова на страни више није тако тешко као у прошлости и траже дебате о том правилу. То ћемо и урадити”, рекао је јесенас заменик генералног секретара Уефе Ђорђо Маркети после годишњег састанка са тренерима највећих европских клубова.

Има наравно логике за овакво размишљање Венгера и колега. Терену су много бољи, путовања на највишем нивоу углавном су прилично луксузна и комфорна, медији и интернет су толико развијени да о ривалу, чак и у уводним фазама такмичења, може да се сазна готово све.

Сад се дакле сматра да је предност малтене на страни тима који реванш игра на страни, да је гост фаворизован јер домаћин превише размишља о томе како да не прими гол.

Нема међутим сагласја око тога како заменити гол на страни? Неки сматрају да би само требало наставити продужецима, други су за то да гол у гостима почне да важи тек у продужецима – у Енглеској је тако у Лига купу и то је рецимо био Венгеров предлог – трећи су за идеју да се одмах иде на пенале, а има наравно и оних који су за то да се ништа не мења. Ту је наравно и опција са “Златним голом”, односно пролаз даље за тим који први стигне до следећег гола, има чак и неких радикалних предлога да рецимо одлучује број шутева, али да се не лажемо то се неће десити.

Дакле, шта ви кажете?

Извор: моззартспорт

ФОТО: Стар Спорт