Istorijska debata Uefe: Da li ukinuti gol u gostima?!

Na snazi je već 54 godine, ali čini se da je izgubilo svrhu. . .

Fudbal 07.02.2019 | 20:00 Uvedeno je 1965. godine. Pravilo po kome u slučaju identičnog skora u dvomeču nekog evropskog takmičenja dalje ide klub koji je postigao više golova na strani. Tada je imalo smisla. Danas je međutim većina trenera za ukidanje “gola u gostima” i tema je konačno stigla do Uefe čiji će Izvršni odbor na sutrašnjem sastanku, a na predlog predsednika Fudbalskog saveza Nemačke Rajnharda Gridela, između ostalog raspravljati i o tome da li bi trebalo ukinuti sada već sporno pravilo.

Prema trenutnom raspoloženju u fudbalskoj javnosti možemo komotno da naslutimo da će gol na strani izgubiti na vrednost što je uostalom akcija za koju se zalaže većina trenera, počevši od Žozea Murinja, Tomasa Tuhela, Karla Ančelotija, Maksa Alegrija, pa i začetnika ove teme Arsena Vengera. Baš je Arsenalova legenda prva i progovorila o ovom problemu.

“Taktička težina gola u gostima je postala previše važna. Timovi izvuku 0:0 kod kuće i zadovoljni su. Sada ima suprotan efekat od onoga što mu je bio cilj. Sada favorizuje timove koji se dobro brane kod kuće”, rekao je Venger još pre više od decenije, tačno 2008. godine.

Statistika kaže da je u pravu. Pravilo je uvedeno zato što je pre pola veka domaći teren u evropskim takmičenjima zaista značio mnogo. Pod jedan, putovanja su bila duga i naporna. Dalje, gosti nisu imali ni predstavu o tome šta da očekuju. A tereni? Kao da su na drugoj planeti, a ne u drugoj zemlji. Pobeda na strani bila je istinski podvig u Evorpi.

Statistika govori u prilog tome. Pre no što je pravilo uvedeno u sada nepostojećem Kupu pobednika kupova 1965. godine – mada je u praksi debitovalo 1967. i to samo za prvo kolo, da bi za ceo turnir važilo tek od sezone 1970/1971 – gosti su u Evropi dobijali svega 18,98 odsto utakmica.

Nekako spontano su polako počinjali da igraju sve defanzivnije, da traže rezultat koji bi kod kuće mogli da nadoknade.  Novo pravilo trebalo je da ohrabri gostujuće ekipe da zaigraju ofanzivnije. U teoriji, bolje je da izgubiš sa 1:3 nego sa 0:2.

Uostalom, nikome nije odgovaralo da se igraju i treće utakmice, jer je novo putovanje predstavljalo ozbiljan udar na budžete klubova. Penali u to vreme još nisu bili opšte prihvaćeni.

I tako je pravilo trajalo… I trajalo. Sve dok Venger i ostali “filozofi fudbalske igre” nisu shvatili da nešto tu debelo ne štima. Opet zovemo statistiku u pomoć: u ovoj deceniji u Ligi šampiona gosti su dobili čak 28,41 odsto utakmica, značajno više nego 60-ih godina prošlog veka.

Broj utakmica u kojima domaći tim nije primao golove padao je iz godine u godinu, ali padao je i broj golova koji su domaćini postizali.

“Treneri smatraju da postizanje golova na strani više nije tako teško kao u prošlosti i traže debate o tom pravilu. To ćemo i uraditi”, rekao je jesenas zamenik generalnog sekretara Uefe Đorđo Marketi posle godišnjeg sastanka sa trenerima najvećih evropskih klubova.

Ima naravno logike za ovakvo razmišljanje Vengera i kolega. Terenu su mnogo bolji, putovanja na najvišem nivou uglavnom su prilično luksuzna i komforna, mediji i internet su toliko razvijeni da o rivalu, čak i u uvodnim fazama takmičenja, može da se sazna gotovo sve.

Sad se dakle smatra da je prednost maltene na strani tima koji revanš igra na strani, da je gost favorizovan jer domaćin previše razmišlja o tome kako da ne primi gol.

Nema međutim saglasja oko toga kako zameniti gol na strani? Neki smatraju da bi samo trebalo nastaviti produžecima, drugi su za to da gol u gostima počne da važi tek u produžecima – u Engleskoj je tako u Liga kupu i to je recimo bio Vengerov predlog – treći su za ideju da se odmah ide na penale, a ima naravno i onih koji su za to da se ništa ne menja. Tu je naravno i opcija sa “Zlatnim golom”, odnosno prolaz dalje za tim koji prvi stigne do sledećeg gola, ima čak i nekih radikalnih predloga da recimo odlučuje broj šuteva, ali da se ne lažemo to se neće desiti.

Dakle, šta vi kažete?

Izvor: mozzartsport

FOTO: Star Sport