Умрла најстарија Српкиња у 109. г.

“Велика тетка, велика жена, велика мајка, велика домаћица”, овако је Вукашин Кривокапић причао о својој тетки Даринки Јандрић, према свим расположивим подацима најстаријој Српкињи, која је данас преминула у 109. години живота.  

Република Српска 04.02.2019 | 21:00 Даринка Јандрић (дјевојачко презиме Кривокапић) рођена је 17. децембра 1910. године у селу Аранђелово, недалеко од Требиња. Као једно од петоро дјеце, до краја живота памтила је своје родно мјесто, породично огњиште, ратна превирања и страдања.

Са само четири године, у Првом свјетском рату, Даринка је са породицом избјегла у Пећ, а потом и у Никшић. За живота је прилично живописно описивала трагедију која их је снашла, када су им запалили кући и прогнали их, пише Блиц.

Ипак, родитељи су жељели да дјеца буду образована, те је Даринка основну школу завршила у Ласти, а касније, када је рат почео, на захтјев комшије, познатог народног хероја Владе Шегрта, завршила је и школу за болничарку. Тако се као млада дјевојка, Даринка обрела у устанку који су подигли Владо Шегрт и Сава Ковачевић.

Од првог дана била је у рату, због чега је касније добила и споменицу као првоборац. Када се присјећала рата, о Сави Ковачевићу и Влади Шегрту, Даринка је говорила “Били су добри борци и јунаци”.

Премда је из Аранђелова кренула са Десетом херцеговачком бригадом, током ратног периода, она је прошла и Сутјеску и Неретву, прелазила је из бригаде у бригаду, те се нашла у Батаљонској, Трећој и Петој пролетерској бригади, а напослијетку и у дивизији Данила Комненовића, чиме је њен ратни пут окончан. 

Гостујући на Херцег.тв, Даринка је 2017. године говорила да се рата није плашила, те да се водила паролом: “Ако погинем, погинем!”. Истицала је да је било битно што никога није издала, чак ни када је била заробљена од стране четника.

Поносна болничарка била је пензионисана са чином старог водника, но ипак, ни то није било довољно да добије стан од државе, већ је читавог живота била подстанар, а у посљедњим годинама живјела је у стану свог зета Небојше у Београду, којег је описивала као великог човјека који јој је спасао живот.

Насмијана старица, иако обневидјела у позним годинама, сваку прилику је користила да се захвали својој дјеци – сину Рајку и ћерки Вукосави, који су је до посљедњег дана пазили и чували, чак и када је пребачена у Дом за старе у Земуну.

Након рата, Даринка је упознала љубав свог живота, капетана прве класе Душана Јандрића из Кнежице, надомак Бањалуке. Поред двоје дјеце које су Душан и Даринка добили, она је подигла и његову дјецу из ранијих бракова, јер су им мајке страдале од усташке руке. Даринка, али и њена фамилија никада нису заборавили ни страдале у усташком пиру из 1941. када је читава породица Јандрић дивљачки убијена, а кућа с 12 настрадалих спаљена.

Према доступним документима, звање најстарије Српкиње сада је преузела бака Надежда Петровић са Врачара, витална 107-годишњакиња (рођена 1. јануара 1912.) позната по томе што је до скора возила собни бицикл, а и даље чита новине на таблету, са потомцима ћаска преко Вајбера и не крије да ужива у слаткишима.

Својеврсни рекорд држи Јелисавета Вељковић Ценка са Сењака, која је у октобру 2016. преминула у 112. години.

(Српскаинфо)