Штићеници из дома морају на улицу

Млади без родитељског старања који започињу самостални живот након изласка из домова за незбринуту дјецу, често остану на улици јер им држава не обезбјеђује ни посао ни смјештај. Стамбено збрињавање је могуће само ако се у локалним заједницама нађе вишка стамбеног простора. Овај проблем је озбиљан и није системски ријешен.

Република Српска 04.02.2019 | 20:39 У јавној установи Дом „Рада Врањешевић“, за смјештај дјеце без родитељског старања, тренутно борави 79 штићеника узраста од беба до студената. Они у дому могу боравити док се образују односно, уколико студирају, до 26 године. У супротном, одмах послије пунољетства и средње школе, морају напустити Дом. Умјесто животних дилема - како провести љето, или како се даље школовати, ови млади људи након изласка из Дома суочавају се са проблемима запошљавања и голе егзистенције. 

“Захваљујући сигурности овог дома ти млади људи размишљају да је будућност нешто о чему ће ипак заједно са неким другим бирнути и подијелити одговорност а нажалост у већни случајева нема те друге особе која би им помогла да те потешкоће превазиђу. Врло ниско самопоуздање, самопоштовање и низак ниво самосвјесности о томе да треба да преузму бригу за своју будућност су нажалост итекако присутни”, каже Љиљана Улетиловић, психолог и руководилац службе за рад са корисницима у Дому Рада Врањешевић.

Иако у овој установи све штићенике припремању за самосталан живот, признају да то некад није довољно. Зато ће тражити помоћ од свих надлежних институција да се укључе у проблем збрињавања бивших штићеника.

“Дио припреме за осамостаљивање јесте и психолошка процјена и обрада свих способности и вјештина како би се направио индивидуални план рада са циљевима конкретним и појединачним за сваку младу особу да се зна на којим то вјештинама и компетенцијама треба да раде да би та особа била спремнија за самостални живот”, каже Улетиловић.

Улогу у припреми младих за самосталан живот има и бањалучки Центар за социјални рад. Ова установа даје једнократну финансијску помоћ штићеницима који након 18. године напусте домове, али је, кажу, потребно кроз законске регулативе продужити ту помоћ.

“Закон о социјалној заштити оставља могућност финансирање смјештаја најкасније до шест мјесеци након престанка услова за смјештај у установама социјалне заштите тако да би законским регулативама требало да се регулише начин даљи збрињавања ових људи односно њихова подршка”, каже Драгана Грујиновић, социјални радник у бањаучком Центру за социјални рад.

Подршка би можда могла доћи од градске управе јер су им из Дома Рада Врањешевић упутили захтјев да обезбиједе стамбене јединице за збрињавање штићеника који су са 18. година изашли из дома. Међутим, у градској управи кажу да су за тај захтјев чули путем медија и да им није стигао у писаној форми.

“Упознат сам да постоји проблем шта са дјецом након пунољетсва кој не могу да остану у дому и незбринути су. Град је спреман да ту помогне, станова немамо али можемо да тражимо неке од објеката као што смо имали ове куће у буџаку за програме са центром за социјални рад”, истиче Игор Радојичић, градоначелник Бањалуке.

Према посљедњим подацима, у домовима у БиХ има више од 1000 дјеце и младих до 18 година без родитељског старања. Истовремено, у посљедње три године у просјеку годишње буде усвојено 45 дјеце и то су углавном малишани до двије године старости. Стручњаци упозоравају да је проблем збрињавања младих из установа социјалне заштите потребно што прије системски ријешити.



БН ТВ