Шта све треба да знате о нежељеним дејствима антибиотика

Неке нуспојаве антибиотика – мучнина или дијареја, прилично су честе, док су неке друге нуспојаве ових лекова ретке, али опасне. Ево шта треба да знате о нежељеним дејствима антибиотика.

Здравље 04.02.2019 | 13:34
Шта све треба да знате о нежељеним дејствима антибиотика
Антибиотици су лекови који се највише користе, а стручњаци често упозоравају да се користе чак и превише, због чега је могућа појава бактерија отпорних на ове лекове.

Као и сви други, и ови лекови могу да имају нуспојаве, а када се већ толико користе, није лоше да знате и које нуспојаве могу да се јаве.

Проблеми са варењем

Најчешће се пацијенти који пију антибиотике жале напроблеме са варењем, на мучнину, повраћање и дијареју, каже др Кејт Џинтарс.

Она истиче да конзумирање доста течности и избегавање намирница које садрже много влакана, може да помогне и ублажи ове проблеме, док не испијете антибиотик до краја.

Уколико дијареја постане озбиљна, свакако би требало да одете код лекара јер то значи да су антибиотици убили добре бактерије у цревима, па може доћи и до дехидрације. Дакле, ако пијете антибиотике, а имате воденасту столицу неколико пута дневно, правац код лекара.

Главобоље

И ово је чест нежељени ефекат антибиотика.

"Ако имате главобље, а не мислите да су последица недостатка сна или воде, свакако могу да буду последица узимања антибиотика", истиче др Џинтарс.

"Углавом те главобоље нису јаке и само су тренутне. Све док не узрокују неки јачи бол, обични аналгетици могу да помогну", додаје она.

Осетљивост на сунце

Неки антибиотици утичу на начин на који кожа реагује на ултравиолетно зрачење. Изложност сунцу у периоду када узимате те лекове може да повећа ризик од опекотина од сунца, појаве пликова, љуштења и оштећења ћелија коже.

Неки од ових лекова у интеракцији са сунцем могу да буду узрок црвенила и осипа на кожи, чак и само након 15 минута изложености сунцу. Због тога људи који узимају тетрациклин или флуорокинолоне антибиотике треба да избегавају дужу изложеност сунцу, и да носе заштитну одећу кад су напољу.

Гљивичне инфекције

Због тога што антибиотици утичу на бактерије у нашем телу, могу да нас учине подложним гљивичним инфекцијама, каже др Џинтарс. Такве инфекције могу да се јаве у устима, на кожи, на ноктима руку или ногу...

Антибиотици, посебно када се дуго узимају, могу да утичу и на баланс бактерија у вагини. То може да промени пХ вредност и допринесе појави гљивичних инфекција "тамо доле". Узимање анти-гљивичних лекова док узимате и антибиотике то може да спречи, али свакако то не би требало да узимате на своју руку, тј. без консултација са лекаром.

Анафилакса

Неке од најстрашнијих и најопаснијих нуспојава антибиотика тичу се алергијских реакција.

"Људима може да се појави осип, да дође до отицања усана или до губитка даха", упозорава докторка, додајући да могу да имају и анафилактички шок, при чему грло отиче и затвара дисајне путеве, због чега им је одмах потребна доза епинефрина, како би им се спасао живот.

Овакве реакције нису честе, али их дефинитивно треба имати на уму, посебно ако узимате неки нови антибиотике који нисте разније узимали.

Тетиве

Лекови познати као флуорокинолони често су се користили за лечење упале плућа, бронхитиса и инфекције уринарног тракта... Али, лекари су утврдили да овај тип антибиотика има озбиљније нуспојаве од других лекова ове врсте, а неке од нуспојава су оштећење тетива, као и трајна оштећења нерава.

Због тога се ова врста антибиотика даје само у случајевима када други лекови не могу да помогну.

Депресија и анксиозност

Флуорокинолони, заједно са пеницилином и другим лековима из те породице, повезују се са депресијом и анксиозношћу. Студија спроведена 2015. године је показала да што више антибиорика особа попије током живота, то су веће шансе за развој депресије и анксиозности.

Антибиотици мењају микробиоме у телу, показало је истраживање, што може да утиче на неуролошке везе, метаболизам, имунитет – а све то може да има утицај на ментално здравље особе.

То су само неки од разлога зашто антибиотике треба узимати само у случају потребе, и по упутствима лекара, истиче др Џинтарс.

"Многи људи претпостављају да су антибиотици безбедни и да су магични лек за све. Они су заиста наш најбољи лек против бактерија, али морамо да их третирамо одговарајућим леком у одговарајућој дози, у одговарајућем временском периоду, а такође морамо да будемо и свесни ризика", закључује докторка.

Б 92
фото:интернет

Коментари / 0

Оставите коментар