Šta sve treba da znate o neželjenim dejstvima antibiotika

Neke nuspojave antibiotika – mučnina ili dijareja, prilično su česte, dok su neke druge nuspojave ovih lekova retke, ali opasne. Evo šta treba da znate o neželjenim dejstvima antibiotika.

  • Magazin
  • Zdravlje


Antibiotici su lekovi koji se najviše koriste, a stručnjaci često upozoravaju da se koriste čak i previše, zbog čega je moguća pojava bakterija otpornih na ove lekove.

Kao i svi drugi, i ovi lekovi mogu da imaju nuspojave, a kada se već toliko koriste, nije loše da znate i koje nuspojave mogu da se jave.

Problemi sa varenjem

Najčešće se pacijenti koji piju antibiotike žale naprobleme sa varenjem, na mučninu, povraćanje i dijareju, kaže dr Kejt Džintars.

Ona ističe da konzumiranje dosta tečnosti i izbegavanje namirnica koje sadrže mnogo vlakana, može da pomogne i ublaži ove probleme, dok ne ispijete antibiotik do kraja.

Ukoliko dijareja postane ozbiljna, svakako bi trebalo da odete kod lekara jer to znači da su antibiotici ubili dobre bakterije u crevima, pa može doći i do dehidracije. Dakle, ako pijete antibiotike, a imate vodenastu stolicu nekoliko puta dnevno, pravac kod lekara.

Glavobolje

I ovo je čest neželjeni efekat antibiotika.

"Ako imate glavoblje, a ne mislite da su posledica nedostatka sna ili vode, svakako mogu da budu posledica uzimanja antibiotika", ističe dr Džintars.

"Uglavom te glavobolje nisu jake i samo su trenutne. Sve dok ne uzrokuju neki jači bol, obični analgetici mogu da pomognu", dodaje ona.

Osetljivost na sunce

Neki antibiotici utiču na način na koji koža reaguje na ultravioletno zračenje. Izložnost suncu u periodu kada uzimate te lekove može da poveća rizik od opekotina od sunca, pojave plikova, ljuštenja i oštećenja ćelija kože.

Neki od ovih lekova u interakciji sa suncem mogu da budu uzrok crvenila i osipa na koži, čak i samo nakon 15 minuta izloženosti suncu. Zbog toga ljudi koji uzimaju tetraciklin ili fluorokinolone antibiotike treba da izbegavaju dužu izloženost suncu, i da nose zaštitnu odeću kad su napolju.

Gljivične infekcije

Zbog toga što antibiotici utiču na bakterije u našem telu, mogu da nas učine podložnim gljivičnim infekcijama, kaže dr Džintars. Takve infekcije mogu da se jave u ustima, na koži, na noktima ruku ili nogu...

Antibiotici, posebno kada se dugo uzimaju, mogu da utiču i na balans bakterija u vagini. To može da promeni pH vrednost i doprinese pojavi gljivičnih infekcija "tamo dole". Uzimanje anti-gljivičnih lekova dok uzimate i antibiotike to može da spreči, ali svakako to ne bi trebalo da uzimate na svoju ruku, tj. bez konsultacija sa lekarom.

Anafilaksa

Neke od najstrašnijih i najopasnijih nuspojava antibiotika tiču se alergijskih reakcija.

"Ljudima može da se pojavi osip, da dođe do oticanja usana ili do gubitka daha", upozorava doktorka, dodajući da mogu da imaju i anafilaktički šok, pri čemu grlo otiče i zatvara disajne puteve, zbog čega im je odmah potrebna doza epinefrina, kako bi im se spasao život.

Ovakve reakcije nisu česte, ali ih definitivno treba imati na umu, posebno ako uzimate neki novi antibiotike koji niste raznije uzimali.

Tetive

Lekovi poznati kao fluorokinoloni često su se koristili za lečenje upale pluća, bronhitisa i infekcije urinarnog trakta... Ali, lekari su utvrdili da ovaj tip antibiotika ima ozbiljnije nuspojave od drugih lekova ove vrste, a neke od nuspojava su oštećenje tetiva, kao i trajna oštećenja nerava.

Zbog toga se ova vrsta antibiotika daje samo u slučajevima kada drugi lekovi ne mogu da pomognu.

Depresija i anksioznost

Fluorokinoloni, zajedno sa penicilinom i drugim lekovima iz te porodice, povezuju se sa depresijom i anksioznošću. Studija sprovedena 2015. godine je pokazala da što više antibiorika osoba popije tokom života, to su veće šanse za razvoj depresije i anksioznosti.

Antibiotici menjaju mikrobiome u telu, pokazalo je istraživanje, što može da utiče na neurološke veze, metabolizam, imunitet – a sve to može da ima uticaj na mentalno zdravlje osobe.

To su samo neki od razloga zašto antibiotike treba uzimati samo u slučaju potrebe, i po uputstvima lekara, ističe dr Džintars.

"Mnogi ljudi pretpostavljaju da su antibiotici bezbedni i da su magični lek za sve. Oni su zaista naš najbolji lek protiv bakterija, ali moramo da ih tretiramo odgovarajućim lekom u odgovarajućoj dozi, u odgovarajućem vremenskom periodu, a takođe moramo da budemo i svesni rizika", zaključuje doktorka.

B 92
foto:internet

KOMENTARI0
POŠALJITE PORUKU

Razvoj: NEST

© Đorđe Gajić 2018.
Sva prava zadržana.