Дијете скичало и мирисало стопала

Двоипогодишње дијете из Србије завршило је на одвикавању од гледања цртаног филма “Пепа прасе”, након што је данима проводило по седам сати гледајући тај цртаћ и почело бизарно да се понаша, невјероватан је случај зависности који је у својој пракси забиљежио клинички психолог Влајко Пановић.

Србија 04.02.2019 | 11:23 – Родитељи су довели дијете због несвакидашњег, бизарног понашања. Дијете је мирисало стопала гостима, завлачило се под сто и скичало као прасе – прича за “Блиц” овај психолог.

Када је случај завршио у његовој ординацији, Пановић је питао родитеље да ли дијете можда гледа цртани “Пепу прасе”, на шта су му они одговорили потврдно и додали да дете тај цртани обожава и да га гледа и по седам сати дневно.

– Ако него конзумира неку врсту информацију у тој количини, код дјетета садржаји тог цртаног филма постају доминатни дио његовог искуства према реалности и зато дијете репродукује научено понашање – испричао је за “Блиц”, психолог Пановић.

Рјешење је уследило када су родитељи извели дијете напоље на игралиште и понудили му неке друге садржаје као што су скакање, играње на ваздуху са другом дјецом.

– То је било све оно што се у реалном животу назива правом игром, гдје се ствара осјећај радости и смијеха, у коме је дијете живи учесник међу другом дјецом, а не пасивни пријемник виртуелних садржаја из цртаног или видео игара – каже нам он.

Послије неколико дана, додаје, дијете је потпуно престало да гледа цртани филм зато што су му се родитељи посветили на потпуно другачији начин.

– Неки родитељи данас нису посвећени довољно својој дјеци. Послије извесног времена дијете је постало срећно и у потпуности заборавило на цртани филм – објаснио је у разговору за “Блиц” Влајко Пановић.

Већ од раног детињства, дјеца знају да користе мобилне телефоне, иако у почетку то може да послужи као нека врста анимације, из дана у дан тако најбрже долази до зависности од ових уређаја. 

Он испричао и случај четворогодишњег дјечака који је био опсједнут мобилним телефоном. Дјечак живи у вишечланој и вишегенерацијској породици гдје сви пуно користе мобилне телефоне. Није ишло у обданиште, а телефон му је био главна преокупација.

– У једном моменту, дијете је хтјело да телефонира, а када му мајка то није дозволила услиједила је његова бурна рекација. Дијете је почело да вришти и на крају је бацило телефон. Послије тога дошли су код мене да потраже помоћ – испричао је психолог Пановић за “Блиц”.

Феномен све веће присутности екрана у људским животима, могу да произведу бројне недостатке. Све је већи број људи који мало времена проводе дружећи се са другима или радећи неки креативни посао.

– Ми се не познајемо, а већ смо почели да се отуђујемо. Огроман број породица не може да успостави минималну комуникацију са својом дјецом и то је стварно јако тужно – истакао је клинички психолог.

Проведени сати и дани на интернету и друштвеним мрежама, могу негативно утицати на нас, поготову на дјецу гдје долази до изражаја велико незадовољство, као и присуство имагинарног свијета.

– Дјеца се отуђују од суштине и живе у једном нествараном, бајковитом свијету, који им на њихову радозналост нуди много тога што је неваспитано, непоучно и агресивно – објаснио је психолог Пановић.

(Блиц)