Разочарана због власти у Српској

"Заиста сам разочарана начином на који су власти поступале у случају Давида Драгичевића. Хапшење његових родитеља, као и начин на који је полиција третирала учеснике протеста, само је погоршало ситуацију", казала је Мијатовић у разговору за БУКУ.

Босна и Херцеговина 01.02.2019 | 15:52 Поводом 20 година од успостављања ове институције, разговарали смо са Комесаром за људска права Савјета Европе, Дуњом Мијатовић, о забрињавајућим дешавањима у Босни и Херцеговини у области људских права и слободе говора. Мијатовић за БУКУ коментарише учестале нападе на новинаре и активисте, лоше поступање власти у случају Давида Драгичевића, нехумане услове у којима се налазе мигранти у БиХ, те друга актуелна питања.

БУКА: Од бруталног напада на Владимира Ковачевића, новинара БН ТВ у Бањалуци, прошлог љета, било је још случајева застрашивања, физичких и вербалних напада на новинаре у Босни и Херцеговини. У Републици Српској, на примјер, највиши представници власти прозивају новинаре који критикују њихов рад “страним плаћеницима” и “домаћим издајницима”. Како оцјењујете ситуацију у Босни и Херцеговини по питању слободе медија? Које механизме имате на располагању и шта ћете учинити да помогнете да се заштите новинари у БиХ и уопште слобода медија?   

МИЈАТОВИЋ: Веома сам забринута због ситуације у којој се налазе новинари и други медијски радници у Босни и Херцеговини, али и шире у регији. Атмосфера мржње и неповјерења према њима коју многи политичари стварају не може се прихватити, као што се не може толерисати да критички гласови буду етикетирани као непријатељи народа или страни плаћеници. Ја ћу наставити да гласно браним безбједност новинара и слободу штампе у оквиру својих званичних посјета, као и у тематском раду на овим питањима. Нећу се либити да потегнем то питање у дијалогу са властима када год то буде неопходно. Али то није довољно. Потребно је да политичари коначно прихвате да буду изложени високом нивоу критике и да се суздрже од реторичке стигматизације и напада на новинаре и медијске куће. Ако БиХ и земље Западног Балкана истински желе постати права демократска друштва, то је цијена коју треба платити. Поред тога, сви напади и пријетње усмјерени против новинара и активиста за људска права морају бити хитно истражени, што сада није случај. 

БУКА: Неки званичници Владе Републике Српске помињу стављање клевете у кривични закон. Новинари и медији су забринути како би то могло утицати на слободу медија? Какво је ваше мишљење о томе? 

МИЈАТОВИЋ: Срамоћење и клевета не би требало да буду  кривична дјела. БиХ је већ декриминализовала клевету и не би требало ићи уназад у том смислу.  Наравно, неопходно је заштитити углед сваке особе, али не помоћу мјера које могу водити у аутоцензуру. Исправке и извињења су много прикладнија средстава него кривичне санкције. 

Такође мислим да закони треба боље да штите слободу медија и слободу изражавања увођењем одредби које ће спријечити злоупотребу закона о клевети од стране тужитеља. 

Када је клевета окарактерисана као кривично дјело и  ако постоји могућност изрицања несразмјерних санкција, укључујући и новчане казне, то може одвратити новинаре од рада на неким питањима и  стога постоји ризик да се на тај начин ограничи  слобода изражавања. Ова ситуација не само да спутава медије, већ на крају и грађанима ускраћује право на информацију.

БУКА: Представници Европске уније до сада су само изражавали забринутост због све мање слободе медија у БиХ и осуђивали нападе на новинаре, али није било конкретних мјера. Резултат тога је да власти не осјећају притисак од стране ЕУ да учине нешто како би се ситуација побољшала, а новинари у БиХ почињу да губе повјерење у европске институције и њихову моћ и спремност да их заштите. Како то коментаришете?      

МИЈАТОВИЋ: Не могу спекулисати о односу између ЕУ и Босне и Херцеговине. Међутим, треба нагласити да је слобода медија питање којем и Вијеће Европе и Европска унија придају велики значај. Ове двије организације проводе велики број програма који се односе на слободу медија у регији, укључујући Босну и Херцеговину, и континуирано разговарају са властима о потреби да се појача независност правосуђа и борба против корупције. 

Оно што недостаје у Босни и Херцеговини јесте отворен и конструктиван дијалог о људским правима, укључујући слободу медија. Мора бити више дијалога у земљи о овим питањима и мање ратнохушкачке реторике или јавних вербалних сукоба о тривијалним питањима. Нажалост, кратковиде изборне калкулације доминирају јавним дискурсом. Ово је изузетно опасно и мора се окончати. 

БУКА: Јесте ли пратили догађаје у вези са покретом Правда за Давида и какво је Ваше мишљење о томе како су власти поступиле у случају Давида Драгичевића. Такође, можете ли коментарисати догађаје који су услиједили након хапшења Давора Драгичевића 25. децембра, протесте, полицијске акције и хапшења? Је ли било кршења људских права у случају Давида Драгичевића и Правде за Давида? 

МИЈАТОВИЋ: Заиста сам разочарана начином на који су власти поступале у случају Давида Драгичевића. Хапшење његових родитеља, као и начин на који је полиција третирала учеснике протеста, само је погоршало ситуацију. Умјесто  примјене репресије  према онима који траже правду, власти су требале озбиљније приступити потрази за истином и у потпуности расвијетлити околности под којима је Давид Драгичевић преминуо. Обавијештена сам о неколико истрага које је покренула   Институција омбудсмана за људска права у вези са хапшењима и полицијском примјеном силе којима смо свједочили прошлог децембра у Бањалуци. Чекам да видим резултате ових истрага и позивам власти да у потпуности сарађују са Омбудсманима  и пруже им све неопходне информације. Очекујем да видим истинску правду у овом случају и у случају Џенана Мемића, у којем такође још увијек нису утврђене околности под којима је преминуо. Жељела бих да изразим своју солидарност са овим породицама. Чекамо да видимо које кораке ће предузети правосуђе на утврђивању истине и привођењу починилаца ових злочина правди.

БУКА: Како оцјењујете ситуацију у којој се налазе мигранти у Босни и Херцеговини. Очигледно је да не добијају адекватну подршку, а институције власти се жале да немају довољно капацитета. Шта је потребно учинити да се помогне овим људима, који тренутно трпе изузетно тешке услове?

МИЈАТОВИЋ: Драго ми је да је дошло до одређених помака  у начину на који се власти носе са ситуацијом са мигрантима од када сам упутила писмо властима прошлог маја. Била сам сретна када сам видјела топлу добродошлицу коју су дјеца миграната која су уписана у локалне школе у Унско-санском кантону добила првог дана у школи. Њихово укључивање у образовни систем је велики корак за њих и за локалну заједницу.

Међутим, добијам извјештаје о лошим условима у којима живе мигранти, да немају приступ здравственој заштити, укључујући психолошку помоћ, па чак и о насиљу унутар мигрантских кампова. Очекујем од власти да рјешавају сва ова питања и да осигурају да сви мигранти имају приступ основним економским и социјалним правима, без обзира на њихов статус. 

Потпуно сам свјесна да помоћ мигрантима може представљати социјални и економски изазов за Босну и Херцеговину. Али исто тако вјерујем да смо, поред обавеза које земља мора испоштовати по питању људских права, у позицији да разумијемо тешку ситуацију некога ко је изгубио све и мора да тражи помоћ у иностранству. То није само питање поштивања међународно преузетих обавеза у области људских права, већ питање хуманости.

БУКА: Ви сте прва жена на овој позицији и поријеклом сте из Босне и Херцеговине. Јесу ли ове чињенице од нарочитог значаја за вас лично, за жене уопште и за Босну и Херцеговину?

МИЈАТОВИЋ: Чињеница да је толико пажње усмјерено на жену која се налази на истакнутој јавној функцији значи да је пред нама још дуг пут до остварења родне равноправности и превазилажења родних стереотипа. То више не би требало бити питање у Европи 21. вијека. Надам се да ће и жене и мушкарци једнако брзо ићи ка времену када ће бити уобичајено видјети жене на високим функцијама.
 
БУКА: Када говоримо о женским правима, која су по вашем мишљењу најважнија питања у БиХ, и шта ће бити фокус вашег дјеловања у том смислу?

МИЈАТОВИЋ: Као и у многим другим земљама, и у Босни и Херцеговини је остварен напредак посљедњих година, али старе и нове препреке остају на путу ка равноправности жена. То се нарочито односи на једнак приступ запошљавању и укоријењене родне стереотипе у друштву. 

Насиље над женама је озбиљан разлог за забринутост. Веома је позитивно што је Босна и Херцеговина 2013. године ратификовала Истанбулску конвенцију о насиљу над женама, али остаје да се види како ствари изгледају у пракси. Знаћемо нешто више о томе када ГРЕВИО, стручно тијело Вијећа Европе одговорно за праћење провођења ове конвенције заврши своју евалуацију имплементације конвенције у Босни и Херцеговини, која би требало да почне до краја ове године. 
Поред тога, оно што је веома специфично за ситуацију у земљи јесте стигматизација и економска маргинализација цивилних жртава рата, нарочито жена жртава ратних злочина сексуалног злостављања. Планирам наставити рад на овом питању који су започели моји претходници. Ово питање треба рјешавати одлучније. 
 
БУКА: Свијет се суочава са многим изазовима данас, који су највећи изазови када су у питању људска права и шта ће бити ваши приоритети у наредном периоду? 

МИЈАТОВИЋ: Велики број изазова заиста отежава многим људима да уживају своја људска права. Поред старих проблема који се тичу слободе говора, безбједности новинара, права мањина, ксенофобије, видим велики број нових изазова који имају потенцијал да тешко наруше демократску структуру друштва. 

Мислим нарочито на растућу неједнакост, неправду и корпоративне интересе због којих је све мање стабилности и сигурности у животима људи. Ово утиче и на здравље демократије јер демагози злоупотребљавају осјећање фрустрираности према успостављеним демократским системима како би освојили моћ. Ово је веома опасан пут који води ка слабљењу људских права и јачању “закона јачег”. 

Нећу штедјети напоре да се супротставим овом тренду и да наставим подржавати државе у заштити људских права жена, особа са инвалидитетом, дјеце, миграната. Такође ћу се снажно фокусирати на борце за људска права и новинаре и радити на утицају који вјештачка интелигенција може имати на људска права. 

Такође ћу наставити радити са младима. У многим државама упознала сам младе људи који дају изузетан допринос заштити и промоцији људских права. На примјер, била сам импресионирана младим људима из удружења САРА- Сребреница које сам упознала када сам посјетила Сребреницу прошлог јула на обиљежавању 23. годишњице геноцида у Сребреници. У другим земљама упознала сам младе људе који желе да се ангажују, али не знају како. Мислим да морамо почети од њих како бисмо јачали систем заштите људских права.

(Бука)