Тешко наплатити узете кредите

"УКИО група, Балкан инвестмент банка, па послије Банка Српске, Бобар банка, све је познато како су пропале. Једноставно дијелили се кредити 'ја теби – ти мени', понашали су се као да је то њихова приватна имовина. Како ће наплатити Бобар банка која је дала пет милиона марака кредита некој фирми која је у стечају и пропала? Шта ће од тога?", пита се економиста Светлана Ценић.

Босна и Херцеговина 31.01.2019 | 08:15 Банке у Босни и Херцеговини тренутно не могу да наплате готово 1,8 милијарди марака кредита (више од 920 милиона евра), подаци су Централне банке БиХ. Тај износ је нешто мањи од оног који је као проблем ненаплативости истакнут у одговорима из БиХ у Упитнику Европске комисије.

Ипак, у Централној банци БиХ истичу да ненаплаћени кредити оптерећују билансе банака, а аналитичари кажу како су данас банке врло ригорозне у додјели кредита

Након пропасти неколико банака, те низом афера о додјели кредита, свакако је и Европску унију (ЕУ) занимало у каквом је стању банкарски систем у Босни и Херцеговини. У одговорима у Упитнику Европске комисије, наведени су подаци из 2016. године, према којима Босна и Херцеговина има око двије милијарде марака ненаплативих кредита те да је то и даље забрињавајуће висок ниво. Истиче се и како је, процентуално, стање слично у оба ентитета.

У Централној банци БиХ данас наводе да је раст 'неквалитетних' кредита заустављен и да је у 2018. години ненаплативост смањена на 1.79 милијарди марака (око 917 милиона евра).

У саопштењу за Радио Слободна Европа (РСЕ) из Централне банке БиХ наводе да је значајнији раст неквалитетних кредита започео још 2010. године захваљујући и кризи у еврозони која је негативно утицала и на стање у БиХ.

"Такође, расту неквалитетних кредита у одређеној мјери допринијеле су и неадекватне процедуре одобравања кредита у вријеме прије кризе. Раст удјела неквалитетних у укупним кредитима био је евидентан до трећег квартала 2014. године, када је овај показатељ износио чак 16,1 посто. Раст неквалитетних кредита у највећој мјери односио се на кредите нефинансијским предузећима, док је у сектору становништва тренд раста био знатно умјеренији. Вишегодишњи тренд погоршања квалитета кредитног портфолија заустављен је у 2015. години и од тада неквалитетни кредити и њихово учешће у укупним кредитима биљеже континуирани пад", наведено је у саопштењу.

Оно о чему се мало зна је колико удјела у цијелој причи имају управо "лоше кредитне политике" банака. Неколико банака је пропало, а иза њих су остали милиони марака сумњиво додијељених кредита, пропалих депозита грађана, предузећа, чак и јавних институција.

"УКИО група, Балкан инвестмент банка, па послије Банка Српске, Бобар банка, све је познато како су пропале. Једноставно дијелили се кредити 'ја теби – ти мени', понашали су се као да је то њихова приватна имовина. Како ће наплатити Бобар банка која је дала пет милиона марака кредита некој фирми која је у стечају и пропала? Шта ће од тога?", пита се економиста,Светлана Ценић.

Школа је скупо плаћена и чини се како се ствари посљедњих година озбиљније поспремају у банкарском сектору.

Но ненаплативи кредити су дефинитивно утицали на то да су банке у Босни и Херцеговини данас врло ригорозне у додјели кредита, истиче Ценић.

"Банкарски сектор је сада у солидном стању иако сада више зарађује на ненамјенским кредитима, кредитима становништву, него што ће зарадити нешто од привреде. Ретко се ко, као што видите, одлучује на неке инвестиције. А друго, нови закон о банкарству је ту сузио маневар и простор за кредитирање привреде јер су резервисања висока што банке онда важу и гледају какав им је ризик", указује Светлана Ценић.

Често се упозорава и да Босни и Херцеговини недостаје стратегија за рјешавање неквалитетних кредита.

"За разлику од осталих земаља у ЕУ, па и у окружењу, банке нису толико спремне да врше кредитирање. Зашто је то тако? Један од разлога може бити да имате извјестан ниво један токсичних кредита, ненаплативих потраживања. Ми, нажалост, немамо финансијских институција које се баве наплатом тих потраживања. Ту је општи проблем ликвидности наше привреде. Доста компанија пропада, доста компанија је у стечајима, доста компанија дугују једна другој, нарочито компанија које су у државном власништву и то, у ствари, креира, вирус проблема ликвидности, односно неликвидности, што се даље рефлектује на банкарски сектор у смислу да не могу да наплате пласирана средства", каже економски аналитичар Адмир Чавалић.

"Говоримо о изузетним износима", додаје Чавалић, "који би користили развоју наше економије".

"Ипак, тај проблем није толико драстичан за нашу привреду, јер су банке научиле да се воде са наведеним кроз рестриктивну кредитну политику. Наравно да се, са друге стране, оптерећује односно ствара притисак за мало и средње подузетништво које жели да оствари неки раст, да дигне кредит и слично. За њих су услови отежани и теже добијају кредите и то је, у ствари, посљедица читавог овог проблема", додаје Чавалић.

У одговору Европској комисији истиче се да је, и поред тешкоћа, задржан стабилан банкарски систем, те да су банке у 2016. години зарадиле више од 218 милиона марака (око 111 милиона евра).

Економиста Зоран Павловић је мишљења да банке не стоје лоше јер укупни у Упитнику наведени капитал бх. банака износи око 25 милијарди марака (12,8 милијарди евра).

"У суштини се налазимо у ситуацији да, када посматрамо ненаплативи износ од двије милијарде марака, говоримо о нечем што је мање од десет посто од укупно пласирани портфолио банака који је 25 милијарди. Тако да БиХ није земља која има ризичан начин живота понашања и слично, зато што су одређене регуле, које су дефинисале закон о банкарству и агенције за банкарство, које о томе воде рачуна, и на крају крајева, понека лоша прича са затвореним банкама, довеле до тога да се води рачуна о томе да се средства пласирају са релативно малим ризиком и са реалним очекивањем враћања пласираних средстава", наводи Павловић.

У Централној банци БиХ кажу да се посљедњих година биљеже позитивни трендови у макроекономском окружењу и реалном сектору босанскохерцеговачке економије, што је утицало на опоравак кредитне активности, а самим тим и на смањење ненаплативости.

"Годишња стопа раста кредита на крају 2017. године износила је 7,10 посто, а у новембру 2018. године 6,39 посто. Такођер, у претходним периодима подузимане су индивидуалне активности у појединим банкама на рјешавању проблема неквалитетних кредита продајом дијела портфолија неквалитетних кредита компанијама овлаштеним за откуп потраживања, као и трајним отписом ненаплативих потраживања. Осим тога, у периоду 2014-2016. окончани су процеси реорганизације, и консолидације унутар банкарског сектора БиХ, што је резултирало мањим бројем здравијих банака, које су способне да финансирају квалитетне пројекте и потребе становништва, а истовремено имају и боље капацитете за апсорпцију потенцијалних шокова", истиче се у саопштењу Централне банке БиХ.

Из Централне банке Босне и Херцеговине поручују да има простора да се предузму и додатне активности међу којима би било увођење банкрота за физичка лица, вансудског реструктуирања, те поред осталог и регулисању пореског третмана приликом продаје или откупа неквалитетних потраживања.

(РСЕ)